Музика вива – 70. Међународни Рострум композитора

На почетку емисије ћућете минијатуру под називом Сребрни звуци данског аутора Алана Гравгора Мадсена. Као и друга дела овог аутора, у којима се бави истраживањем тензије која настаје између статичности и покрета, рад који ћете чути састоји се од деликатних, „малих” звукова, распршених текстура и редукованог музичког материјала.

Потом следи композиција Стаклено звоно Сигне Луке. Ова ауторка је завршила студије композиције и соло певања, а тренутно је на постдипломским студијама на Краљевској академији за музику у Орхусу. Музику ове ауторке критика је описивала као поетичну и богату различитим текстурама, а у својим делима она се најчешће бави питањима перцепције хармоније или протока времена. У композицији Стаклено звоно, покушала је да појача нашу сензитивност и укаже на нијансе звука, које најчешће нестају због свеприсутне буке у данашњем свету. У херметички затвореној посуди, звукови се појачавају и изобличавају, стварајући минијатурни портрет наше смањене способности опажања. Када се стакло разбије, до нас допиру нежнији звуци који кад да нам поручују да би требало да застанемо и послушамо, да будемо тихи и дозволимо им да се чују.

Данску је представљала и Лил Лејси са композицијом Сањајући у бојама. Ова америчко-данска композиторка и виолончелисткиња, најчешће ствара у мултимедијалном окружењу, спајајући своје активности интерпретатора и ствараоца. Њена дела често настају у тренутку сусрета извођача, публике и простора, а теме којима се бави релевантне су за данашње време и њену генерацију – од људске међузависности, друштвених проблема, културе и наслеђа, те климатских промена од којих зависи будућност наше цивилизације. Композиција Сањајући у бојама инспирисана је овим феноменом, и истраживањима о утицају боја на нашу психофизиологију. Боје утичу на нашу перцепцију не само у стању будности, већ и у сну, а промене боја она дочарава широким спектром свог инструмента, виолончела.

Селекцију Норвешке, поред Тајлера Футрела, чија сте дела чули раније у циклусу посвећеном Међународном Роструму композитора у Вилњусу, представљао је и Мартин Ране Баук са делом Здравица у Кордоби у сред ноћи. Баук је студије композиције завршио на Норвешкој академији за музику и Париском конзерваторијуму у класи Жерара Песона. Превасходно усмерен ка акустичној камерној музици, последњих година окренуо се и електроници, те музичком позоришту. Композиција Здравица у Кордоби у сред ноћи инспирисана је једном епизодом из живота аутора, када се на пропутовању кроз Аргентину, нашао у сред ноћи у једном забаченом бару. Уморан и изгубљен, наручио је храну и пиће, а конобар, у жељи да га охрабри, руковао се са њим, неизговарајући ниједну реч. Овај гест странца, гануо је Баука, који је у њему видео нешто топло и поетично. Композиција за клавир, виолину, виолу и виолончело, представља својеврсни „ноктурно” у којем Баук истражује различита звучања у клавиру. Три гудачка инструмента преузимају аликвотне тонове које производи клавирски парт, откривајући у њима нежни, поетски квалитет.

До краја емисије чућете и остварење под називом Још увек смо живи португалске ауторке Ане Сеаре. Ова уметница је једна од најуспешнијих португалских композиторки, победница композиторских такмичења, која је сарађивала са композиторима као што су Петер Етвеш, Лука Франческони, Џорџ Бенџамин, Луиш Тиноко и други. Дело са којим се представила у Вилњусу настало је као реакција на рат у Украјини, а инспирисано је песмом Речи португалске песникиње Ивет Сентено. Склоност човечанства да понавља исте грешке, да се трагедије и ратови непрекидно одвијају, инспирисала је Ану Сеару да напише дело мрачне атмосфере, спорог музичког тока који подсећа на Бартокове партитуре, а које се завршава баховим коралом „Господ је моја заштита и веран пастир”, као молитвом за све оне који су настрадали у овом сукобу.

Уредница емисије Ивана Неимаревић