Музеј звука – Песмарица из Глогова

Печат на првој страни тенорске свеске, потврђује да је овај вредан манускрипт припадао катедрали у Глогову, али је до 1941. године чуван у Пруској државној библиотеци у Берлину. Након Другог светског рата, нестао је из ове колекције, да би се појавио 1977, у Јагелонској библиотеци у Кракову, где се и данас чува. У питању је изузетно вредан рукопис, написан на квалитетном папиру, са украшеним иницијалима, у којем се налазе световне и духовне композиције настале у Шлезији у периоду позне готике, на самом крају средњег века, у провинцијалном, али изузетно плодном културном пејзажу. Рукопис се састоји од три свеске, са деоницама дисканта, тенора и контратенора и садржи 294 претежно трогласних напева, што је у то време већ била превазиђена пракса. У питању је шаренолика мешавина световних и духовних комада коју чине седамдесет песама на немачком језику, једна на италијанском и једна словенска песма, два кводлибета, шездесет једна инструментална композиција, као и 158 вокалних комада – химни, антифона, секвенци и респонзоријума на латинском језику. Рукопис је плод рада само једног писара, ако се изузме последњи комад у збирци. Да ли је писац био само сакупљач ових комада, или можда и композитор неких од напева, данас није могуће утврдити. Само неколико композиција из „Песмарице из Глогова” могу се пронаћи и у другим рукописима или оновременим штампаним издањима.

Музички, у овим делима препознајемо комплексне полифоне радове, али и једноставност химничних напева, које су изводили црквени певачи, али и становници града. Иако је у питању рурални регион, близина великог центра какав је био Вроцлав, утицао је да се и у Глогову формира слој образованог становништва, аристократа, црквеног клера и грађана, који су долазили из свих кутака царства – од Чешке, Пољске, Мађарске, али и франко-фламанске регије и Италије, и који су сви учествовали у неговању музичке праксе у овом граду.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић