Сто година Радио Београда

Међународна унија за радиофонију основана је у Женеви 3. и 4. априла 1925. године, као прва асоцијација радио-дифузних организација. Унија је радила све до Другог светског рата, а прекид траје све до 1946. године. Као последица послератног хладноратовског сукоба, дошло је до њеног распуштања и оснивања две нове међународне организације: Европске уније за радио-дифузију – данашње Европске уније емитера, EBU, са седиштем у Женеви и Међународне организације за радио-дифузију – OIP, са седиштем у Прагу, а која после појаве телевизије мења име у OIRT. До обједињавања је дошло 1993. године тако што се OIRT расформирао, а њихови чланови су сукцесивно прешли у Европску унију емитра – EBU.

Према речима Ивка Пустишека – некадашњег генералног секретара Радио-телевизије Југославије, оно што је интересантно за историју наше радио-дифузије и њеног ућешћа у раду поменутих асоцијација, јесте мало позната чињеница да је Радио Београд суоснивач прве међународне организације у тој области. О томе је писмом 17. јула 1925. године генерални секретар ТЕСАФИ-ја, господин Табуи, обавестио министра пошта и телеграфа Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Он пише да је основана Међународна унија за радиофонију, са сталним седиштем у Женеви и да је њен циљ сарадња радиодифузних организација и развој радиофонских емисија, у чему учествује и тадашња Краљевина Југославија. Сам господин Табуи изабран је за једног од два потпредседника уније, а за председника је био изабран адмирал Карпиндејл, директор Би-Би-Сија.

Наредних година, наша кућа, касније Југословенска радио-телевизија, је својим угледом и ауторитетом имала значајан утицај на збивања у културном животу, нарочито посредством EBU-а, подржавајући све акције удружења које су служиле учвршћивању развоја културне делатности и афирмацији културе у европским размерама. Сарадња у оквиру Међународне уније емитера била је, а и данас је, прозор у свет за све оно што се одвија у музичком животу наше земље и у иностранству. Тако је 1988. Симфонија Етерофоника Слободана Атанацковића доспела на програме више од 35 радио станица у свету, што је до тада био незапажен успех југословенске музике. Симофонија је на Међународном Роструму композитора у Паризу уврштена у десет најзначајнијих дела музичке продукције у свету.

Осим Симфоније Етерофоника Слободана Атанацковића, у вечерашњој емисији слушаћете Камерну музику за женски глас, кларинет, виолончело и харфу Лучана Берија и Прелид за поподне једног фауна Клода Дибисија.

Уредница емисије Марија Вуковић