Музеј звука – Дела Орланда ди Ласа

Уз Ђованија Пјерлуиђија да Палестрину, Орландо ди Ласо је вероватно најпознатији аутор позне ренесансе, у чијем опусу су се удружили богата музичка имагинација и мајсторство контапункта са новим смерницама развоја музике, прокламованим на Тридентском сабору. Однос световне и духовне музике био је, поред захтева да текст упркос комплексности писма буде разумљив, једна од важних тема овог екуменског сабора, а вишедеценијска пракса коришћења мелодија или читавих одсека популарних пучких песама за теме мисних циклуса, стављена је под лупу цензора. Избор је морао бити морално оправдан, пре него музички погодан.

У вечерашњој емисији чућете два дела Орланда ди Ласа, која су послужила као добар пример ове праксе и дала смернице ауторима будућих генерација.

Унутар богатог и обимног корпуса библијских текстова, као изузетак стоји „Соломонова песма”, односно „Песма над песмама” – сензуални приказ љубави двоје младих, испуњен бројним алегоријама и метафорама, али и веома чулним описом два тела која се први пут упознају. Овај јединствени текст, представљао је извор инспирације за многе ренесансне ауторе, од којих су неки искористили тек пар стихова, до других, који су му посветили читаве томове. Орландо ди Ласо је био међу онима који су одабрали пар стихова, стварајући осам мотета објављених између 1555. и 1585. године. Написани за четири, пет, шест или осам гласова, ови мотети приказују Орланда ди Ласа као вештог мајстора, способног да на најефектнији начин користи сва музичка достигнућа тог доба – од богате имитације у традицији Жоскена де Преа, до вишехорске технике уобичајене за радове венецијанских мајстора.

У емисији ћете чути и мису заснована на шансони „Сузана једног дана”. Иако је Ди Ласо за своју мису искористио тему тада веома популарне песме, тематика саме шансоне била је прикладна и у том смислу, у складу са смерницама Тридентског сабора. Наиме, у песми Гијома Геруа, објављеној 1548, описан је догађај из Библије, епизода из Књиге о Данилу, у којем лепу и побожну јеврејску девојку Сузану, посматрају два старца док се купа у башти. Када Сузана одбије старце, они је неправедно оптуже за прељубу и осуде на смрт, али Данило уочава лажност њихових оптужби и спасава младу девојку.

Пре Орланда ди Ласа, само је мало познати лионски композитор Дидије Лупи Секонд искористио текст Геруове шансоне, а након њих, овај предложак је инспирисао преко тридесет аутора, међу којима су и Чипријано де Роре, Андреа Габријели, Јан Питерсон Свелинк, и други.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић