Грамофонија – Дела Клода Дебисија

Дајнагрув плоче попут ове су већ биле тема претходних емисија, у којима је претежно било речи о месту ове технологије у историји дискографије. Међутим, како је Миншов снимак Дебисијевих дела који ћете вечерас слушати међу првима које су продуцент Ричард Мор и сниматељ Луис Лејтон реализовали у новим условима, значајно је размотрити какве су све промене у продукцији плоча уведене појавом Дајнагрува. Иницијатор овог пројекта је био Хари Олсон, један од најчувенијих инжењера XX века са великим бројем патената који се користе у аудио индустрији. Он је окупио тим стручњака из различитих области, желећи да обухвати проблем снимања музике од стваралаца и извођача, преко продукције, све до слушалаца у својим кућама или на радним местима. Након опсежног истраживања слушалачких навика, доступне технологије и тенденција музичара, Олсонов тим је направио потуно нов комплекс студија са уникатном опремом чије су перформансе прилагођене резултатима истраживања. Они су установили да већина публике слуша плоче на просечном грамофону у релативно малим собама и са звучницима који не расипају звук довољно, већ је он више усмерен. Дајнагрув је требало да процесуирањем сигнала редукује утицај ових околности на репродукцију. За разлику од стручне критике, публика је била генерално задовољна иновацијама, те је ова плоча имала више десетина реиздања, али је већ на омотима с почетка осамдесетих година ознака Дајнагрув била уклоњена.

Поред бројних технолошких иновација на пољу дизајна студија, микрофона, магнетофона, хемијске формулације траке и других, најконтроверзнији сегмент Дајнагрув подувата је био динамички спектрални еквилајзер који је требало да надомести утицај кућне репродукције на квалитет звука. Овај уређај је појачавао басове у тихим сегментима и високе фреквенције у гласним деловима на иначе веома компресованим снимцима. Иако је логика иза оваквог поступка и дизајна уређаја сасвим утемељена у научном истраживању, а звучни резултат на просечној опреми у малом стану је дао задовољавајуће резултате, аудиофили и музичари су били изразито против и то чини се из истог разлога – Дајнагрув је нарушавао природност и динамичка својства живог звука. Поред тога, Дајнагрув је био замишљен да ради са старијом опремом која је већ почетком седамдесетих година била превазиђена, тако да је и потреба за оваквим системом престала да постоји. Међутим, Олсонов пројекат је ипак оставио значајног трага у историји као један од првих у музичкој индустрији који је снимљену музику сагледавао у ширем контексту друштвених, културних и економских кретања, којима је настојао да је прилагоди.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић