Сто година Радио Београда

Као девета радио-станица у Европи, Радио Београд је почео редовно емитовање програма 1. октобра 1924. године, најпре уторком, четвртком и суботом, а нешто касније и свакодневно. Претеча је био Главни радио-телеграф у Раковици, који је према уговору о концесији 1923. године изградила француска компанија ТЕСАФИ, односно „Компанија за бежичну телеграфију”. Инжењери Радио-телеграфског центра Михаило Симић и Добривоје Петровић, још у фебруару 1924. су имали прве покушаје стварања домаћег радио-програма и пробне емисије преко постројења у Раковици, а први студио налазио се у палати Прве хрватске штедионице, у Кнез Михаиловој улици у Београду. 

Припреме пред почетак редовног програма трајале су недељама, а са једног од таквих догађаја, у септембру 1924. године, „Политика” је известила на следећи начин: „У мецанину налази се мала и чудновата концертна сала. Сви зидови су тапетирани, таваница такође, и увијена у неке беле велове као да је сва од чипака, да нема одјека. У једном углу је нов клавир, а у другом, на малој љуљашци од гајтана, обешени су микрофони. Они су код бежичног телефона оно што је код обичног жичаног левак у који се говори. И пред тим микрофоном пева се, свира, говори. А сви који имају било велике било оне мале аматерске, јевтине бежичне телефоне, наместе сказаљку на број дужине таласа са којим Београд шаље концерт и имају позориште, оперу, последње новости, у својој соби, код своје куће” – писало је у листу „Политика” 7. септембра 1924. године.

Из дворане у граду, 19. септембра, инжењери Симић и Петровић послали су у етар „пробни концерт”, који је побудио изузетну пажњу у Београду и широј околини. Уживо су се чули одломци из опера, као и композиција Феликса Менделсона, Јозефа Сука и Стевана Христића. „Госпођа Роговска – представио је господин Михајловић кроз микрофон – запевала је познату арију из „Тоске” уз дискретну пратњу господина Брезовшека на клавиру” – писало је у „Политици” наредног дана, 20. септембра 1924. године.

Тадашњи министар Пошта и Телеграфа, Петар Марковић, након пробног концерта потписао је одлуку да „почев од 1. октобра Главна Радио-телеграфска станица Београд-Раковица даје концерте три пута недељно по један сат”. Осим концерата, из првог студија емитоване су и вести, берзански и метеоролошки извештаји.

Први концерт у оквиру редовног програма на нашим таласима одржан је, како смо већ рекли, 1. октобра 1924, а у новинама је објављен и његов садржај. Најпре је изведена Химна Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а потом и дела Вијенњавског, Вердија, Попера, Сарасатеа и Понкијелија. Пред микрофоном су наступили концерт-мајстор Београдске опере Карол Холуб, тенор др Петровић, виолончелиста Слатин и сопран Софија Драусељ.

Наредне године, надлежно Министарство ПТТ-а поверило је Београдској опери да се стара о музичком програму Радио Београда. На организовању и извођењу највише су били ангажовани композитор Стеван Христић, Ловро Матачић – диригент Београдске опере и Јован Србуљ – диригент, певач и корепетитор у Народном позоришту у Београду. Занимљив је и податак да су посебно запажене биле емисије које су радили солисти Београдске опере: Драгутин Петровић, Емилија Пинтеровић, Ксенија Роговска, Надежда Стајић и Живојин Томић.  

Временом је постало јасно да је за потребе програма неопходно имати своје ансамбле, па је тако прво основан Народни оркестар 1935, две године касније Симфонијски оркестар, а Мешовити хор 1939. године. У нарденим деценија уследило је оснивање Дечјег хора, Забавног оркестра, Биг Бенда, као и хора „Колибри”. Прва три поменута ансамбла су уживо учестововала у програму и били носиоци музичких садржаја, али су имали и значајан утицај на развој српске културе, о чему ћемо говорити у наредним емисијама.

Уредница емисије: Марија Вуковић