Грамофонија – Симфоније Волфганга Амадеуса Моцарта

Снимци које ћете слушати су забележени 1961. године и оригинално су објављени под етикетом Акорд из Лењинграда. Реч је о компанији коју је 1946. године основао Уметнички комитет Савета министара СССР-а као „Лењинградски завод”, која се бавила не само производњом фонограма већ и других уметничких публикација. Међутим, са реформом из 1957. године, фабрика је предата хемијском одсеку локалног Совнархоза и преименована у Акорд. То је уједно и почетак најпродуктивнијег периода ове компаније, која ће до 1964. године и уједињења у компанију Мелодија, објавити више хиљада снимака интерпретација врхунских, претежно совјетских уметника. У Москви је ове снимке објавио Апрељевски завод, најстарије постројење за израду грамофонских плоча у СССР-у, основано као Метропол рекордс 1910. године. Након национализације фабрика је преименована у Апрелевски завод, а 1925. године у фабрику „Сећања на 1905. годину”. Касније је постајала делом разних кровних корпорација под чијим окриљем су објављиване плоче настале у овој фабрици, али често без јасних натписа о месту израде, све до 1964. године, када је и она постала део заједничке компаније Мелодија. Управо након уједињења настају и прва реиздања плоче коју вечерас емитујемо, те је на њиховим омотима најчешће назначено у којим су фабрикама израђене. Како је реч о снимку изузетних одлика, а изведене композиције нису често на репертоарима оркестара, плоча је била веома тражена и објављено је десетак реиздања у периоду до краја осамдесетих година.

Иако је име диригента наведено на свим верзијама омота плоча објављених до почетка осамдесетих година, ма колико они били штури када је реч о додатним информацијама о снимку, на издању које емитујемо а које је најмлађе у овом низу винила, име диригента је изостављено. Иако је познат лежеран однос компаније Мелодија према информацијама о ауторима и извођачима, овај изостанак имена славног диригента је ипак упадљив чак и за совјетске плоче. Међутим, Баршај је 1977. године емигрирао из СССР-а и затражио азил на Западу, те се упадљив изостанак његовог имена са плоче може разумети у светлу тих догађаја. Иронично је да је плоча објављена баш на десетогодишњицу Баршајевог одласка.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић