Мајстори барока – Франческо Гаспарини

О раном животу Франческа Гаспаринија не постоји довољно података. Рођен је 1661. и претпоставља се да је прве године своје младости провео у родној Тоскани. Године 1682. преселио се у Рим, где је учио код Арканђела Корелија и радио као оргуљаш у Цркви Мадона деи Монти. Седам година касније, Гаспарини је постао члан Академије Света Ћећилија у Риму и у то време стекао покровитељство кардинала Бенедета Памфилија. Након тога, следећи запис о његовој музичкој активности датира са почетка 18. века, када је постао музички директор Оспедале дела Пиета у Венецији – место које је, претпоставља се, добио захваљујући својим добро прихваћеним операма и кантатама објављеним у том периоду. У року од пет или шест година, успео је да унапреди ову институцију у један од најбољих италијанских конзерваторијума, где је, између осталог, радио и Антонио Вивалди.

Гаспарини се вратио у Рим 1716, када је добио намештење капелмајстора на двору принца Русполија, да би након само две године прешао да ради за утицајну породицу Боргезе. На овој позицији остао је све до 1725. године, када је прешао на место капелника при Базилици Светог Јована Латеранског. Умро је у Риму, две године касније. 

Франческо Гаспарини сматра се једним од најзначајнијих италијанских оперских аутора прве половине 18. века. Главни центри његовог оперског деловања били су Венеција и Рим, и његов опус обухвата преко педесет опера, петнаест комичних интермеца, као и бројне ораторијуме и кантате.

У вечерашњој емисији представљамо, између осталог, арије из Гаспаринијевих опера. Оне представљају веродостојни одраз његове широке драмске палете, богате оркестрације и вештог контрапункта, али и изразит пример виртуозности вокалних деоница, које извођаче стављају на тест певачких способности. 

Ауторка емисије: Саша Тошковић.