Ирена Шпадијер: У трагању за средњим веком

Специфичност средњовековне уметности (књижевности) у односу на касније стваралаштво (као и у односу на антику) одавно је предмет научног интересовања. Средњовековни систем жанрова, схватање оригиналности, ауторско начело, разумевање времена и простора – веома се разликују у односу на нововековну уметност (ренесанса, барок, класицизам, рационализам, уметност 19. и, донекле 20. века). Конкретност, која је усмерена на појавност и верну репродукцију стварности, уз поштовање, како се сматрало, вечитих мерила „добро компонованог” уметничког дела (на пример, три јединства у драми или у сликарству), обележиће неколико столећа уметничког стварања. Међутим, већ у 19. веку, у крилу романтизма и потом симболизма, који ће отворити врата наглашеној субјективности, та монолитна грађевина класицистичких пропорција и рационалистичке објективности почиње да се урушава. Уметнички токови 20. и 21. века показују не само нови сензибилитет који раскида са непосредно претходном традицијом, већ својим решењима упућују на нека стара уметничка искуства. Они нам пружају могућност проналажења сличних поступака и схватања у епохи средњовековља и у књижевности савременог доба. Стога, Ирена Шпадијер покушава да одговори на следећа питања: које су границе средњовековне епохе и шта су карактеристике средњовековне књижевности, те какав је однос савременог уметничког стварања према поетичким начелима средњег века – које их разлике деле, а које сличности их повезују.

Снимак је забележен 9. септембра у Галерији Педагошког музеја у Београду. Следеће седмице, од понедељка до петка, у емисији Научни скупови можете пратити избор излагања која су одржали учесници ове међународне научне конференције.

Уредница Тања Мијовић.