Музеј звука – Литургијска драма „Ludus Danielis” из 12. века

Литургијска драма била је настарији средњовековни облик драмске уметности израстао из оних делова мисног обреда који су поседовали изразити драмски потенцијал, као што су рођење, муке и ускрснуће Христа. Потреба да се слабо образованој пастви што непосредније пренесу основна начела хришћанске догме, довела је до развоја малих драмских сцена, најчешће у дијалошкој форми, које су се играле испред олтара и које су илустровале пратећу проповед. Временом, ови игрокази са неколико учесника, прерасли су у драматичне, развијене музичко-драмске форме, са већим бројем извођача, те богатим костимима и употребом сценске машинерије која је стварала фантастичне ефекте. У овим драмама, приказиване су најпре сцене везане за Христов живот, али се временом репертоар развијао и усложњавао, ширећи се на теме и ликове из Библије или светачких легенди.

У вечерашњој емисији слушаћете управо једно такво дело – Комад о Данилу или Ludus Danielis, литургијску драму у којој су обрађене библијске приче из Старог завета. До данас су сачуване две драме засноване на овом текстуалном предлошку – прва је из средине XII века, аутора Хиларијуса, али без сачуване музике, док је друга, верзија настала у катедрали у Бовеу, на северу Француске између 1227. и 1234. године, са монофоно конципираном музичком пратњом. Управо је музика оно што Ludus Danielis издваја у односу на друге преживеле средњовековне лутургијске драме – разноврсност музичких стилова, комплескност и префињеност наративне струкутре, чине ово дело једним од најлепших примера раних музичко-сценских форми.

Литургијска драма Ludus Danielis највероватније је била извођена 1. јануара, на завршетку јутарње службе, али данас не знамо како је унутрашњост катедрале у Бовеу била прилагођена за потребе сценске поставке. Бискупски престо је сасвим сигурно био коришћен као трон вавилонских краљева Балтазара и Дарија, ликови попут Данила, анђела и краљице су сцени прилазили са десне, а „зли” протагонити са проказане, леве стране. Данилов силазак у лавовску јаму одвијао се на степеништу крипте, док су бочне капеле највероватније коришћене за приказ Даниловог дома.

У драми се комбинују два догађаја описана у „Књизи Даниловој”, као што су сцена руке која пише по зиду, те помињани Данилов силазак у лавовску јаму. Дело започиње стихом који најављује догађања, а хор потом описује краља Балтазара који скрнави свете јеврејске посуде, користећи их за своју гозбу. Изненада, појављује се чудесан призор, рука која по зиду пише речи које не могу да дешифрују краљеви филозофи и пророци, али може Данило, који поседује божији благослов. На краљичин наговор, Краљ слуша Данилов савет и враћа свете посуде на своје место, али га стиже казна и те ноћи је он убијен. Његов наследник, Дарије Медијац именује Данила за једног од пророка, али краљеви други саветници, подстакнути љубомором, уређују да он буде кажњен због своје побожности и бачен лавовима. Док Данило јадикује, анђео се спушта и тера лавове, док му други доноси храну како би преживео у заточеништву. Краљ одлучује да помилује Данила и да уместо њега, своје зле саветнике баци зверима. Тада Данило изговара своје месијанско пророчанство, а анђео најављује чудесно рођење Христа, које се слави завршним Те Деумом.

Ово једночасовно музичко-сценско дело састоји се од дванаест нумера које све започињу излагањем наратора. Затим се смењују наступи хора и солиста, који тумаче главне ликове, док је музичка пратња монофона, односно у моментима када инструментални састав прати глас, он удваја вокалне деонице, уз тек повремено коришћење бордунског гласа.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић