Радомир Путник: „Шегрт и грејно тело” – демонолошко предсказање (1)

Гротеска Шегрт и грејно тело, чији поднаслов гласи „сценска збрка за литију и опело”, настала је у завршној фази стваралаштва Александра Поповића, као саставни део трилогије којој припадају драме Ружичњак и Баш-бунар. Писан за Народно позориште у Ужицу, према договору писца са редитељем Бранком Поповићем, овај комад (из ванпозоришних разлога) није доживео сценско извођење, али је објаљен у часопису Театрон 2005. године.

Што се садржаја дела тиче, нема никакве сумње да је Александар Поповић имао на уму народну приповетку Ђаво и његов шегрт, која је позната многим народима, а заснива се не моделу такмичења и борбе између ђавола и ученика који га је у свему надмашио и савладао. Како коментарише Радомир Путник, да смо на подручју демонологије сведоче и имена драмских лица: Јојла – Равијојла, Ћоса – џин, Ганадра – преметљива и Архи Ђера – смрзоје. Реч је углавном о натприродним бићима, од којих се свако одликује јединственим особинама: Јојла поседује изразите женске чари, заводљивост и лепоту, као средства обмане којима мами своје смртне мушке жртве; Ћоса, због необичних особина и изгледа (без бркова и браде), склон је томе да начини превару ради преваре, макар не имао од ње икакве користи; Архи Ђера је заправо ђаво, један од непослушних анђела који никад не мирује; Ганадра једина нема демонолошко порекло, а њу је Архи Ђера извукао из лонца у којем се кувала, попут жабе из познате метафоре, где се овај појам користи за ситуацију када се нека особа нађе у условима који би требало да буду неприхватљиви или неиздрживи за њу, али она то не примећује јер је у ту ситуацију доспевала постепено, привикавајући се лагано на сваку појединачну промену. А када је реч о грејном телу, Радомир Путник тврди да је оно у ствари људска душа, што нас уверава да је Александар Поповић написао своју варијанту фаустовско-мефистофеловске борбе. Својом гротеском о никад окончаној битци за спасење човекове душе, наш аутор је, попут пророка, предвидео пут којим ће Србија ићи до краја 20. века, па и после тога. А рецензент Бранко Поповић је записао: „важан комад у целовитом разумевању драматургије Аце Поповића, његове идејне и политичке борбе и његових светоназора, али и наших политичких и моралних посртања“.

У емисијама, које можете пратити у петак, прочитаћемо текстове Радомира Путника „Баш-бунар – тестамент очајника” и „Афоризам у Доситеја и Александра Поповића”.

Читала је Душица Мијатовић.
Уредница Тања Мијовић.