Жене у музици – Елфрида Андрее

Елфрида Андрее је рођена 19. фебруара 1841. године у Висбију, граду на шведском острву Готланд. Њен отац Андреас Андрее био је лекар који је велику наклоност гајио према музици, а старија сестра Фредерика Стенхамар је, након окончаних студија певања у Лајпцигу, градила репутацију као истакнута интерпретаторка Вагнерових оперских дела. Запажене роле остварила је у Десауу, Бечу, да би по повратку у Стокхолм постала примадона Краљевске опере и професорка на Краљевској музичкој академији. По очевом савету и сестриним смерницама, Елфрида Андрее се из Висбија 1855. године преселила у Стокхолм где је на Краљевској академији уписала студије оргуља, али као ’приватна студенткиња’, пошто формално образовање у том периоду није дозвољавало женама да изучавају технике свирања на овом инструменту. На Академији је упоредо похађала и часове компоновања у класи Лудвига Нормана, док је оркестрацију учила код Нилса Гадеа. Студије је окончала 1861. као једна од најбољих у својој генерацији.

Била је велика поборница родне равноправности, што ју је охрабрило да се пријави на аудицију за место оргуљаша Катедрале у Гетеборгу. Наиме, како истичу биографи, у изузетно јакој конкуренцији надарених интерпретатора (мушкараца), показала је маестрално владање инструментом, не само са извођачког аспекта, већ и врсним познавањем свих његових техничких карактеристика. Поставши прва оргуљашица Катедрале у Гетеборгу, у којој је радила до краја живота, Елфрида Андрее је уједно била и прва жена-оргуљашица у Европи која је радила у оквиру црквене институције. Из њене неуобичајене биографије издвајамо и податак да је била прва жена у Шведској која је завршила обуку за телеграфкињу. Занимљиво је истаћи да је 1865. године, након реформи у запошљавању, и женама било омогућено да обављају овај посао, који је до тада искључиво сматран „мушким”, а који ће временом постати „добар избор каријере за жене”.

У другој половини XIX и почетком XX века Елфрида Андрее је била веома активна на музичкој сцени Гетеборга: уз наступе у оквиру недељних служби у Катедрали, држала је приватне часове клавира и оргуља, и приређивала салонске концерте са богатим музичким програмима на којима је промовисала стваралаштво скандинавских ауторки које су се, попут ње, бориле за права жена на музичкој сцени, а међу којима су биле Агата Бакер Грендал, Хелена Мунктел, Аулин Валборг и Лаура Нетцел. Међутим, као композиторка се често суочавала са родном неравноправношћу. Наиме, 1865. године шведско Музичко друштво је објавило Клавирски квинтет без података о аутору, а дело је оцењено као „драгоцено”. Међутим, откривши да се иза партитуре крије њено име, квинтет је убрзо повучен са концертних репертоара. Четири године доцније компоновала је Прву симфонију, а услед лошег преписа оркестарских партитура, на премијерном извођењу дело је доживело фијаско, па су Елфрида и њена сестра Фредерика биле приморане да напусте дворану, а композиторка се на кратко повукла са музичке сцене. У том периоду је темељно проучавала дела енглеског филозофа Џона Стјуарта Мила, посебно његову студију Потчињеност жена из 1869. године, у којој је аутор нагласио да је „израбљивање жена један од ретко преосталих реликта из давних времена, скуп предрасуда које ометају напредак човечанства”. Елфрида Андрее је повратила снагу и наставила да компонује. Године 1871. започела је сарадњу са Оркестром из Гетеборга са циљем да покаже како су и жене способне да компонују комплекснија дела, па је свој фокус усмерила на оркестарска остварења, промовишући и лични мото садржан у следећим речима: „Било би лакше откинути комад стене са литица него ме одвојити од мог циља: да уздижем жене!”

У годинама које су следиле, Елфрида Андрее је интензивно компоновала, а 1879. остварила је велики успех делом Snöfrid за хор и оркестар. Исте године компоновала је и Другу симфонију која је са великим успехом премијерно изведена у гетеборшком музичком театру Storan. Међутим, као жени-композиторки, Елфриди Андрее није било дозвољено да се попне на подијум и поздрави одушевљену публику, већ је завршни став изведен на бис. Након што је Друга симфонија на такмичењу у Бриселу овенчана наградом, почела је да се етаблира као важан део естаблишмента у Гетеборгу. Године 1895. у Копенхагену је одржана „Женска изложба из давнина и садашњости” са намером да се јавност информише о животима жена и њиховом раду, а на пропратном концерту изведу одабране композиције чије су ауторке жене. Том приликом Други гудачки квартет Елфриде Андрее интерпретирале су четири инструменталисткиње, а дело је побрало позитивне критике.

У опусу Елфриде Андрее налази се преко сто остварења оркестарске, камерне и клавирске музике, међу којима је и једна опера. Композиторски стил обликовала је под утицајем немачке романтичарске и позноромантичарске музике, посебно дела Феликса Менделсона и Рихарда Вагнера, док је у појединим остварењима користила и елементе шведске народне музике. Године 1921. Елфрида Андрее је постала чланица новооснованог Удружења шведских композитора. Преминула је 11. јануара 1929. у Гетеборгу.

Уредница Ирина Максимовић Шашић