Против рата – Лав Толстој и Марк Твен

Циклус који ћемо емитовати на Трећем програму представља избор антиратних текстова који су написани између 1899. и 1944. године. У том периоду смо имали два светска рата и бројне мање, али не мање бруталне ратове. Али ту су нашле место и мировне конференције и настојања да се оснују међународне организације које би радиле на спречавању рата. Ово последње се одиграва у изнудици, из увида да је продужетак овог или оног рата неизводљив, из прорачуна да је његова обустава исплативија од наставка, али макар делом и из вере или уверења да је другачији свет могућ, из макар нејасне визије људског друштва утемељеног на миру а не на сукобу, на сарадњи а не на равнотежи снага и страха. И ту су, најзад, нашли место гласови, разнородни и по жанру и по накани, и по прилици и по интонацији, гласови мање или више гласовитих жена и мушкараца, писаца, научника, мислилаца, активиста, који су имали храбрости и вештине да их подигну против рата. Окупља их, и у овом темату и иначе, можда једино то – темељно супротстављање злу ратовања – те потреба да о томе прозборе, да инвестирају свој таленат у списе који сведоче таквом ставу и истовремено наговарају на њега.

Повод да напише текст „Покајте се!” Лаву Толстоју је био Руско-јапански рат (1904–1905) између царске Русије и Јапанског царства за превласт над Манџуријом и Корејом. У исто време, на сасвим другом крају света, Марк Твен пише „Ратну молитву” као одговор на Америчко-шпански рат (1898), за којим ће уследити Филипинско-амерички рат (1899–1902). И Толстој и Твен, чувени писци за живота, сучељавају хришћански етос – већ у наслову Толстојевог текста је библијска референца – и патриотизам у чије име човек заборавља да је увек и испред свега човек.

Текст Лава Толстоја превео је Предраг Крстић, а Марка Твена Адриана Захаријевић.
Чита Гордана Гачић.
Уредница Оливера Нушић.