Оперска сезона Еурорадија 2023–2024:

Волфганг Амадеус Моцарт: Титово милосрђе

Представљамо оперу „Титово милосрђе” Волфганга Амадеуса Моцарта чији је снимак забележен на представи одржаној 4. септембра 2023. године у Бечкој државној опери. Насловну улогу тумачи тенор Метју Поленцани као римски цар Тит Веспазијан. Сопран Федерика Ломбарди је Вителија, док мецосопран Кејт Линдзи наступа у улози Секста. Патрисија Нолц, мецосопран изводи лик Анија, док ћете као Сервилију чути словачку сопранисткињу Славку Замечњикову. Бас Петер Келнер изводи лик Публија, префекта преторијанске гарде. Хором и оркестром Бечке државне опере диригује Пабло Ерас-Казадо.

У последњој години живота, Моцарт је добио важну оперску поруџбину која је требало да се изведе у склопу прославе крунисања аустријског императора Леополда II за краља Чешке. Ово дело је требало да буде компоновано на један од најпознатијих Метастазијевих текстова, написан 1734. године такође за церемонијалне потребе хабсбуршког двора. Моцарт је изјавио да је заједно са својим сарадником Катерином Мацолом, овај либрето, „свео на праву оперу”, тиме што је искористио само трећину текстуалног предлошка. Претпоставља се да је Моцарт оперу Титово милосрђе компоновао између јула и септембра 1791. године, јер је за тај месец била предвиђена церемонија крунисања. Композитор је стигао у Праг 28. августа и упркос болести успео да заврши партитуру на само вече премијере. Претпоставља се да је речитативе у опери написао Зисмајер, а не Моцарт, јер је познато да је због временског теснаца морао да унајми асистента. Дело је на примијери примљено млако, али је на последњој представи 15. септембра доживело тријумф. После Моцартове смрти његова удовица је организовала концертна извођења одломака, а потом и целокупне опере. Убрзо су уследиле и поставке изван Аустрије, тако да је до 1830. године Титово милосрђе била најизвођенија Моцартова опера. После тога ово дело пада у заборав, а критичари га оцењују као „недостојно Моцарта”. Но, модерна музикологија и критика сматра Титово милосрђе позитивним искораком у реформи опере серије.

Садржај прати бурне догађаје по доласку на престо цара Тита Веспазијана, коме жели да се освети Вителија, ћерка свргнутог цара Вителија, уз помоћ свог љубавника Секстра, иначе Титовог пријатеља. Завера не успева, Секст бива ухапшен пошто је са својим присталицама запалио Капитол, али Тит, водећи се својим врхунским начелом, милосрђем, опрашта свим завереницима. На крају опере, хор и сви протагонисти моле богове да Титу подају дуг и славан живот. У овом погледу лик Тита је прави пример ’милосрдног владара’, једног од најважнијих фигура у опери серији, посебно у XVIII веку.

Уредница Ксенија Стевановић