Имагинарни пејзажи

„The Sweat of Earth” инспирисана је збирком песама „Ноктурна” мексичког књижевника Хавијера Виљаурутија из 1933. године, коју красе богате поетске слике и жива имагинација, о питањима ероса и танатоса, сензуалности и нестајања. Амини својом музиком одговара на имагинистичке стихове, користећи апстрактне дронове, разнолике шумове, фреквенције звона, богатство и магију електронског звука.

У наслову албума „Eremos” из 2023. године налази се грчка реч која значи „ненастањен, напуштен или удаљен”, а то су теме које уметник налази и у мистичној романси персијског филозофа и песника Ибн Сине, познатијег на западу као Авицена, која је инспирисала први филозофски роман на арапском „Хај ибн Јакзан” који је у XII веку написао свестрани андалузијски учењак Ибн Туфејл. Пре свега, то су размишљања о простору, пустоши, животу и не-животу, односно о светлости, тами, понору и трансценденцији. У четири дугачке дрон композиције, Амини ове филозофско-поетске мотиве интерпретира у звуку, а да не посеже за било којом врстом евокације, осим исцртавања атмосфере неког великог, напуштеног, осушеног, испражењеног простора, у којем се ништавило и постојање смењују и замењују. Ирански електроничар као да ствара неку врсту ’саундтрека’ за време после људског, за празне планете и празно време, што додатно потцртавају речи Јуџина Текера, америчког филозофа и писца, нихилистичке оријентације и једног од најпознатијег аутора такозване ’колапсологије’, које се налазе у пратњи албума „Eremos”.

Уредница Ксенија Стевановић