Милован Новаковић: Сликарство и онтологија – Д. Х. Лоренс као историчар уметности (3)

По речима Милована Новаковића, више него иједан други писац 20. века, Дејвид Херберт Лоренс је изградио истанчано и дубоко разумевање сликарства, сагледавајући ову уметност кроз призму властитих филозофских становишта. Водећи се поларистичком онтологијом – у којој све настаје из супротности статичког и динамичког, духовног и плотског, оптичког и тактилног, „Воље за кретањем” и „Воље за инерцијом”, светлости и таме – Лоренс је историју визуелних уметности схватао као огледало ове универзалне опозиције највиших метафизичких сила. Упркос његовом општем становишту да је целокупна западна уметност била пука слушкиња ума, духа, свести и светлости, Лоренс је ипак у Сезану, Етрурцима, Ван Гогу и тако даље, пронашао ретке, али спасоносне примере у којима су тамна, телесна и хаптичка искуства сликарски дочарана.

Тумачећи размишљања о сликарству овог класика британског модернизма и доводећи их у везу са сродним историјскоуметничким теоријама с краја 19. и почетка 20. века, Милован Новаковић настоји да прикаже Лоренса као историчара уметности који је уметничка дела и уметничке периоде схватао као резултат шире борбе за превласт између телесног и духовног, увек позивајући на њихово измирење и равнотежу.

Овај оглед је проширена верзија чланка објављеног на енглеском језику у часопису Primerjalna književnost 2023. године, а ускоро ће бити објављен као уводна студија у књизи Д. Х. Лоренс о сликарству (приредио и превео Милован Новаковић), коју ће објавити издавачка кућа Атеље А22 из Цетиња.

Читала је Гордана Гачић.
Уредница Тања Мијовић.