Грамофонија – Ђузепе Верди: „Моћ судбине”, одломци

Плоча је објављена као део промотивне серије америчког издавача која је требало да популаризује нов метод производње плоча назван Дајнагрув. Он је подразумевао употребу аналогног рачунара, како су га називали аутори, приликом процеса израде мастера. Систем је динамички реаговао на улазни сигнал и у зависности од његових перформанси га мењао, те је због тога добио такво име, а иначе је реч о врсти компандера – комбинације компресора и експандера попут долби процесора са којима смо се сусретали у претходним емисијама. Дајнагрув процесор је оригиналном аудио сигналу појачавао бас у тихим деловима, затим је сигнал компресовао и стишавао, како би се добијањем празног простора у високом регистру смањиле дисторзије које настају употребом сферичних кертриџа какви су шездесетих били доминантни на јефтинијим грамофонима. Такође је био редукован и ниво шума на плочама што је утицало на јасноћу сигнала и ‘природност’ репродукције. Леонтин Прајс, као једна од водећих оперских дива тог времена, на више својих албума за Ар-Си-Еј је промовисала Дајнагрув метод. Нешто више од деценије након објављивања ове плоче, америчка певачица је поново снимила исту оперу, али овога пута комплетну, заједно са другим солистима и она ће до данас остати најчувеније издање опере Моћ судбине, које ће засенити овај рани експеримент, као и друга слична издања. Међутим, управо због историјског значаја Дајнагрува, плоча коју вечерас емитујемо је постала значајан куриозитет који, поред интерпретације врхунских солиста, сведочи и о једном специфичном периоду у еволуцији производње фонограма.

Иако је Ар-Си-Еј полагао пуно на промоцију Дајнагрува као супериорнијег метода продукције од тада уобичајених, његови критичари из редова аудиофила су истицали да заправо извештачује извођења чинећи их неприродно гласним и оштрим. Поред тога је истакнуто и да метод додаје тзв. пре-дисторизију у снимак како би се она потирала са дисторизијом која настаје приликом репродукције, а која је ипак била опазива. Све ове критике су биле оправдане, али су долазиле од људи који нису били просечни конзументи плоча којима је овај метод био намењен. Он је пре свега требало да побољша кућну репродукцију на јефтиним уређајима који су углавном користили сферичне игле. Оне су боље редуковале дисторзије и Дајнагрув је заправо прављен за њих. Повећањем доступности елиптичних кертриџа који ће заменити сферичне почетком седамдесетих година, Дајнагрув је изгубио своју сврху, а поред тога, нове игле нису потирале пре-дисторзије, те је било могуће чути изобличења која су раније успешно била редукована, што је био повод за тако оштре критике. Због свега тога, до средине седамдесетих година Ар-Си-Еј је престао са производњом оваквих плоча.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић