Лори Холс Андерсон: Проговори (1)

Мелинда има шеснаест година и кренула је у први разред средње школе. Примећује све, не прашта глупост, неправду и притворност, реско и бескомпромисно коментарише свет око себе, једино што то ради у себи, једва изговарајући по коју реч, а и кад је изговори то је више замуцкивање и мумлање него јасно артикулисана реченица. Од првог тренутка у школи води жестоку борбу с околином која је одбацује (премда, борба се одвија у њој самој, она, речено је, једва да проговара), с родитељима који не разумеју ништа (нити се труде да ишта схвате), с површним другарицама, с незаинтересованим или, напросто, глупим професорима, а нарочито са самом собом. Ту и тамо заинтересује је по који чудни момак. Још једна типична тинејџерка, рекло би се. Све и да је тако роман Лори Холс Андерсон из 1999. године заузео би врло високо место у оној врсти прозе која је, на овим просторима, била позната као "проза у фармеркама", а коју је, по мало необично, инаугурисао један Немац (и то источни Немац, из доба када је Немачка била подељена), Улрих Пленцдорф (делове његовог романа Нови јади младога В. слушалац је имао прилике да чује претходне недеље на Трећем програму). Андерсон, заправо, пише књигу о насиљу, свеприсутном, немилосрдном, исцрпљујућем, од кога не постоји склониште, нити предах. Али то није све. Мелинда је закључана у себе због још горег, због још експлицитнијег, због још дубљег насиља. Тек када то сазнамо, тек када читалац постане свестан још дубљег нивоа ужаса у којем Мелинда живи, дубљег од вршњачког насиља, или родитељске глупости која се извргава у насиље, постаје јасно због чега је роман Лори Холс Андерсон, пре четврт века, покупио неподељену пажњу, те због чега ни данас није изгубио ни на свежини (Лори Андерсон је моћна списатељица) ни на значају.

Роман ће се појавити у издању Лагуне из Београда.

С енглеског превео Милан Ђурић
Читала је Душица Мијатовић
Уредник Иван Миленковић