Чејни Рајан: Убијање и умирање ради јавног мњења (3)

Текст који ћемо емитовати на нашем програму преузет је из часописа за филозофију Conatus који је прошле године објавио број посвећен проблематици етике рата. Уредник зборника и аутор уводне студије, филозоф и етичар Јован Бабић истиче да „етика рата може звучати као немогућа комбинација речи — како оправдати оно што наизглед није могуће оправдати? Рат је prima facie немогуће оправдати. Ипак, ратови су чињеница људске стварности, и они међу нама који имају несрећу да живе у ратним временима — на неки начин то смо сви ми — знају да стварност није само могућност, и да ознака prima facie не помаже у одговору на питање шта мора бити учињено, те да неоправданост не значи немогућност. Морамо разумети да бисмо могли објаснити, а објаснити да бисмо имали валидну процену, посебно када је оно што се дешава важно и има далекосежне последице. Ратови су такви феномени. Живимо усред тих феномена и морамо разумети не само њихову трагичну и често катаклизмичну природу, већ и њихово значење, структуру и логику њиховог функционисања. Требало би да разумемо да рат није нешто што се дешава само другима, нити да је то ствар прошлости. У овом зборнику објављено је тридесет три есеја који истражују рат из различитих углова, понекад са супротстављених становишта, истражујући нека од најинтригантнијих питања ратовања у временима која карактеришу радикалне промене у свету у превирању. Зборник свакако нуди много подстицајних идеја за размишљање о најважнијим аспектима ратовања и његовој широкој феноменологији”.

Полазна тачка у тексту Чејниja Рајана је прва велика америчка војна акција у Европи током Другог светског рата, „Операција Бакља”. Ова акција била је контроверзна јер је америчка војска сматрала да је војно бескорисна, ако не и контрапродуктивна. Ипак, војску је надгласао председник Рузвелт с образложењем да, иако није била војно неопходна, била је политички оправдана. Ово игнорисање војне неопходности изгледа као кршење стандардних правила о легитимности војне силе. По мишљењу аутора, општије питање које се намеће јесте однос између војних и политичких интереса у ратовању и у већем делу рада он управо разматра однос између ове две димензије у рату: војне и политичке. Чејни Рајан показује да је политичка димензија најважнија, као и најпроблематичнија за легитимност рата. Ипак, она се занемарује у стандардним теоријама праведног рата. Напослетку, аутор се враћа на проблеме које је поставила „Операција Бакља”, а посебно на зло које је нането војницима – у име убијања и умирања ради јавног мњења.

Текст је превео Раде Калик.
Уреднице Оливера Нушић и Тања Мијовић.