Музика вива – „Процесија” Ена Попеа

Рад на овом остварењу Попе је започео 2015. године, планирајући да компонује петнаестоминутну композицију, али када јој се након паузе од пет година вратио, у време пандемије ковида, у налету надахнућа компоновао је готово једночасовно дело. Основна идеја развоја и логике пропорција, као да је експлодирала у његовој имагинацији, те јој се аутор препустио, развијајући дело од почетних девет, до коначног осамдесет једног сегмента „Процесије”. Сваки од девет делова, има девет пододсека, у којима Ено Попе истражује различите инструменталне односе, најчешће кроз дуетске наступе инструмената, над свеприсутним ритмичким пулсом. Ови сегменти органски нарастају, а критика наводи да „управо та флуидност, енергија коју са собом носи, све растаче и претвара у чисти покрет, укључујући и формалне одсеке који се претапају у звучни пејзаж”.

Овај јасан процес настанка композиције, вероватно је послужио као и инспирација за назив дела – „процесија” подразумева кретање према јасном плану, које нас доводи до неког циља. То је путовање, како физичко, које има прецизан географски циљ, тако и духовно, које подразумева унутрашњи покрет, водећи нас ка вечности.

Звучно, у овом остварењу Ена Попеа, опажамо таласе који нарастају све више и постају све снажнији. Убрзавање развоја и динамике достижу врхунац у шестом одсеку, након чега се ток „растаче” – контуре форме као да нестају, као и јасан осећај ритма, док се хармонски ток кондензује и сабија у микротоналне акорде. Све ово доводи до осећаја дезоријентације код слушалаца, али ова симболичка „катастрофа” истовремено, као да доноси безграничну слободу и радост. Или како Попе то објашњава: „У једном тренутку, све долази на своје место. Више ништа није погрешно”.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић