Музеј звука – Дела Жоскена де Преа

Ширењу Жоскеновог стила свакако је допринело и откриће штампе, које се одиграло управо у тренутку када је као млади композитор ступио на музичку сцену. Издавач Петручи је тако своје четири антологије мотета започео управо са композицијама овог аутора, а 1502. године објавио је и Жоскенове мисе, као прву збирку композиција посвећену делима само једног композитора у историји западне музике.

У вечерашњој емисији слушаћте најпре његов мотетски циклус Planxsit autem David, на основу библијског текста у којем Давид оплакује Саула и Јонатана. Ово дело готово сигурно није имало литургијску функцију, а жалобни ток композиције, као и избор стихова, сугеришу да је у питању алузија на неки до сада неидентификовани политички догађај. Четири става овог циклуса су тематски повезана и изводе се без прекида, како се не би нарушило јединство, које додатно појачава понављање стиха „Како падоше јунаци у боју” из Друге књиге Самуилове.

До краја емисије чућете и његову мису Malheur me bat, односно Несрећа ме спопала. Ова миса-пародија једно је од најпознатијих Жоскенових дела, а написана је на тему мелодије која је била изузетно популарна у своје време. Ипак, данас је оригинална трогласна шансона изгубљена, те није сачуван ни комплетан текст нити име њеног аутора, мада се претпоставља да је то био Албертинус Малкур. Оригинална мелодија је компонована у ретко коришћеном фригијском модусу, који започиње полустепеним интервалом, те стога захтева мање очекивана хармонска решења, а проблематичан је и акорд на доминанти који би истицао забрањени интервал тритонуса. Ова ограничења су, чини се, била прави изазов за Жоскена де Преа, који се поред инвентивних хармонских решења, поигравао и са самим кантус фирмусом – тако се у Глорији он износи у целости два пута, али су сегменти испарчани и помешани, док је посебно комплексан имитациони и канонски рад у завршном, шестогласном Agnus Dei-у.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић