Мајстори барока – Франческа Качини

Франческа Качини је рођена 1587. године у Фиренци, као ћерка Ђулија Качинија, најважнијег члана фирентинске камерате. Од оца је учила певање и композицију, као и умеће свирања на лаути, гитари, харфи и чембалу. Године 1600. одржала је велики деби, наступивши у трију са сестром Сетимом и маћехом Маргеритом, током ког су извеле делове из опере Еуридика Јакопа Перија. У том периоду, стекла је надимак Ла Чекина, који значи Мала Франческа, а по којем ће бити препознатљива током целог живота. 

Почевши као „чудо од детета које носи право презиме”, 1607. године Франческа Качини је ступила у музичку службу породице Медичи. На двору је била активна као певачица, учитељица музике и композиторка, и на овом намештењу остаје, са мањим прекидима, све до 1641. године. Њене дужности су, поред наведеног, захтевале да пева на службама током Страсне седмице, за време свечаних аудијенција фирентинског надвојводе и надвојвоткиње, као и да подучава младе принцезе и друге дворске даме. Једна од чињеница која сведочи о њеној репутацији, угледу и поштовању које је уживала, је да је 1620. године Ла Чекина била најбоље плаћена од свих музичара фирентинског двора. 

У већини списа је описана као певачица изузетних вокалних способности, за чији глас се говорило да је „као у славуја”, што јој је помогло да на импресиван начин интерпретира своје композиције. Након напуштања двора Медичијевих 1641. године, губе се и сви релевантни подаци везани за њен каснији живот. Историја музике Франческу Качини данас бележи као једну од првих композиторки у западноевропској музици, али и као ауторку прве сачуване опере која је произашла из женског пера – Ослобађање Руђера са Алчининог острва, 1625. године.

Како је музику почела да ствара почетком 17. века, играла је кључну улогу у развоју барокног стила. Њен раскошан израз огледа се већ у првој збирци композиција под називом Прва музичка књига коју је објавила 1618. године, у Фиренци. Прва књига садржи 36 наслова арија, песама и мадригала, компонованих на духовне и световне стихове. Претпоставља се да је, између осталог, ова збирка била замишљена и као педагошки приручник, јер садржај одражава тада уобичајени редослед жанрова преко којих су се певачи подучавали – след мадригала, арија, химни, канцонета. Већина песама ове збирке су конструисане као строфичне варијације, а као и њен отац, Качини је имала дар да ствара милозвучне и хармоничне мелодије. Њена умешност као композиторке најбоље се огледа у аријама компонованим на световне стихове које се одликују виртуозним деоницама за глас, али и у оним ствараним на духовне текстове, у којима је фокус на сублимним и медитативним линијама. Такође, ова вокална остварења из Прве књиге прати неколико инструменталних комада у којима је музичарима дата слобода да импровизују. Иако није означено за који инструмент су намењени, претпоставља се да су извођени на теорби. 

Ауторка: Саша Тошковић