XX век – Композиције Андреа Жоливеа

Концерт за харфу и камерни оркестар написан је 1952. године. Жоливе је био веома наклоњен жанру концерта, а бирајући харфу за солистички инструмент морао је да уважи њену специфичност, односно чињеницу да харфа, фигуративно речено, „није пријатељ брзих модулација” и да манипулација педалима харфе има своја ограничења. Међутим, Жоливе је вештим избором хармонских решења постигао изузетно тонално богатство композиције упркос техничким ограничењима инструмента.

У Божићним пасторалама за трио у саставу флаута, фагот и харфа из 1943. године, Жоливе је користио тему великог празника само као исходиште. Ово остварење по својој медитативности и сонорности може се сматрати, како је то рекао Жоливеов савременик, „узорним духовним делом нашег доба”.

Жоливе је био посвећен авангардној музици, те је био члан и оснивач друштва Спирала, које је неговало савремену камерну музику, а потом и друштва Француска омладина, окренутог спиритуализму. Ова удружења, снажно су одбацивала неокласицизам Стравинског, те поетику Сатија и „Шесторке”. Ратне године прекинуле су њихова даља деловања. Током рата, Жоливе је поједноставио свој музички језик и напустио атоналност у корист лирских квалитета. Касније је успео да нађе средње решење између својих раних експеримената и језика који је користио 40-их година, задржавајући елементе виртуозности, дисонанце и богати ритам. На крају емисије слушаћете Концерт за Мартеноове таласе из 1947. године.

Уредница Сања Куњадић