Фестивал Стириарте 2023

У првом делу емисије слушаћете Бетовенову Посмртну кантату за Јозефа Другог коју је писао као деветнаестогодишњак док је још боравио у свом родном Бону. Бетовен је у том периоду био активан и као виолиста у дворском и позоришном оркестру, а ово је једно од најзначајнијих остварења његовог „бонског“ периода, које је посветио Јозефу Другом Хабсбуршком, великом заступнику просветитељских интелектуалних, друштвених и политичких идеја XVIII века. Чувши вест о његовој смрти у Бечу 20. фебруара 1790, чланови Књижевног друштва из Бона планирали су да 19. марта исте године уприличе церемонију у његову част, а тим поводом је млади Бетовен добио поруџбину да компонује кантату. Међутим, само два дана пре службе одустало се од извођења дела, а кантата није била изведена ни за Бетовеновог живота. Наиме, како историјски извори наводе, дело је имало премијеру у Бечу тек 1884, педесет седам година након композиторове смрти, а објављено је 1888. као допуна његовог комплетног опуса. Иначе, Посмртну кантату за Јозефа Другог Бетовен је писао по тексту Северина Антона Авердонка и обликовао је у седам ставова.

Други део концерта испунила је Крунидбена миса у Це дуру, Кехлова ознака 317 Волфганга Амадеуса Моцарта. Рад на партитури овог остварења Моцарт је завршио марта 1779. године у Салцбуругу. Наиме, по повратку у родни Салцбург, након више од годину дана безуспешне потраге за послом у Паризу и Манхајму, Моцартов отац Леополд понудио му је место дворског оргуљаша и композитора у Катедрали. Претпоставља се да је Крунидбена миса ту премијерно и изведена током обележавања Ускршњих празника, априла 1779, иако је податак о првом извођењу документован тек 1792. године, приликом крунисања Франца Другог за цара Светог Римског царства.

Уредница Ирина Максимовић Шашић