Имагинарни пејзажи

У наслову се крије назив једињења натријум тиопентал, барбитурата који се користи за генералну анестезију најчешће краћег дејства, а који је познат као лек Пентотал, америчке фармацеутске компаније Абот. Сам Вилци описује овај барбитурат као неку врсту музе и каже: „Када се свакодневно суочавам са емотивним жрвњем живота, пожелим увек да имам тако нешто, како бих могао аутоматски да паднем у сан и да осећање које имам просто нестане”. Треба напоменути да се Пентотал користи за индуковање коме, али и да су га психијатри преписивали пацијентима који пате од фобија и тешких потиснутих сећања, као што су например трауме после Холокауста.

Амерички уметник Адам Вилци је кооснивач познатог амбијенталног дуа Stars of the Lid који је од 1993. године био је један од главних представника постминималистичке дрон музике на америчкој и светској сцени. Други члан овог бенда Брајан Мекбрајд, који је преминуо 2023. године, те су очекивања од албума ишла ка томе да је ово нека врста еулогије пријатељу. Но, Вилци је открио да је инспирацију за настанак нумера које ћете чути пронашао у сну коју му се стално враћао, а у којем, „ако неко буде слушао музику коју сам направио, умреће”. Наравно, није тешко закључити да и овај сан, као и албум који призива анестетичку моћ барбитурата, указују на дубоко суочавање са губитком и коначношћу. Нумере које су пред нама звуче истовремено интимно и епски, с обзиром да су саздане од електронских структура које је Вилци направио у свом кућном студију у Белгији и гудачких деоница снимљених у старом студију Мађарског радија у Будимпешти. Кинематографска димензија музике пред нама је хипнотишућа, са супстратом туговања, а опет отвара и сасвим другачије стратегије слушања, које омогућавају простор бега у нешто боље и другачије, као што то дословно преведена реч фуга и указује.

Уредница Ксенија Стевановић