Музика вива

Као и већина композиција изведених ове вечери и остварење Теодоре Степанчић написано је за акордеонисту Бранка Џиновића. Композиција places, keyboards: accordion трећа је из циклуса дела под називом places, keyboards, а компонована је за хармонику и електронику. Ауторка је на следећи начин објаснила поступак рада у овом делу: „Деоница траке сачињена је од четири снимка хармонике која свира у различитим просторима: у ходнику, на улици, у соби, у сали. Сва четири снимка чују се истовремено, стварајући акорде и наслагане звукове окружења. Потом, један по један, снимци се завршавају, док не остане да звучи само хармоника која свира уживо. Сви звуци постају део искуства, допуњују се и коегзистирају у некој апстрактној, измишљеној стварности”, закључује Теодора Степанчић.

Камерна музика за хармонику са електроником и виолончелом Светлане Мараш заснована је на алеаторичким принципима и у њој електронски парт има улогу проширења експресивних могућности хармонике, надовезујући се на постојеће звуке инструмената и проширујући звучни спектар композиције. Дело се одвија у смени брзих пасажа импровизационог карактера, до раштрканих шумова и веома кратких, профилисаних мотива.

Композиција Стихови Тигриса Александре Вребалов инспирисана је ауторкиним бројним посетама Блиском Истоку, а текст који чита сама композиторка потичу из истоимене песме Ибн Ал Арабија, али и из Старог завета, одакле је ауторка одабрала стихове где се помињу Еденске реке. Према речима Алексадре Вребалов, „комад је слободно структуиран, у отвореној партитури чији ток је дефинисан бацањем коцкице, непредвидив и увек друкчији”.

У електроакустичкој композицији Пнеума аутор Ђорђе Марковић настојао је да хармонику „не третира уобичајено као клавирски и хармонски инструмент, већ као дувачки, тако да се елемент даха као пропратна компонента звука додатно истакне или чак учини главним материјалом”. Назив дела потиче од старогрчке речи која, са једне стране, означава људски дах и душу, а са друге (механички) покрет ваздуха.

Композиција Danse Mystique Снежане Нешић, заснован је на кретњама у плесу дервиша. Нешићева овако објашњава концепт свог дела: „као што се дервиш, окрећући се око свога срца истовремено окреће око Божанствене осовине света, тако се и у мојој композицији музички фрагменти „врте” око своје хармонске осовине. Постепеним убрзавањем се тако тежи ка „Ек-стази” и некој врсти музичке дематеријализације, нарочито онда када конкретне мелодијске линије прелазе у „светлосни” тремоло. А као централно карактерно обележје музике поменула бих пре свега ону врсту „чежње”, коју најбоље описује персијски Суфи-песник Руми, онда када говори: „Не бих могао да знам шта је љубав да нисам осетио ову чежњу. Све што се ради неумерено постаје досадно, осим ове поплаве преобиља што куља ка теби”, објашњава композициони поступак, али и инспирацију за настанак овог дела Снежана Нешић.

Композиције Unity.projections [001=>2] Маје Боснић настала је 2020. године као поруџбина Бранка Џиновића и „инспирисана је идејом стапања два инструмента у један нови хибридни звучни апарат, који би та два инструмента хипотетички могли да створе заједно. Оба инструмента су истовремено ограничена и надограђена карактеристикама и техничким могућностима другог. Трачак инспирације за један од мотива је почетак песме Come Together коју су изводили Битлси“, објашњава Маја Боснић.

Уредница Ивана Неимаревић