Музика вива – 32. Међународна трибина композитора у Београду

Након свечане доделе награде „Стеван Мокрањац” коју је, да подсетимо, прошле године добила Татјана Милошевић-Мијановић за дело Три песме о нама, фестивал је започео композицијом Ако умрам, односно Ако умрем македонске ауторке Јане Андреевске. Ова уметница рођена 1967. године, студије је завршила у Скопљу, а потом се усавршавала у Холандији, Пољској и Сједињеним Америчким Државама. Данас предаје композицију, полифоно компоновање, музичке облике и анализу на Факултету за музичку уметност у Скопљу. Композиција Ако умрем настала је као поруџбина фестивала Охридско лето 2021. године, а посвећена је сопрану Милени Арсовској. Према речима ауторке, дело је засновано на „македонској народној поезији из збирке браће Миладинов, а бави се свеприсутном темом неизбежне смрти и трансформацијом материје и духа у нови живот”.

Свечано отварање прошлогодишње Међународне трибине композитора у Београду настављено је Тужбалицама за клавирски трио и електронику Светлане Савић. Ово дело је изузетно лично и настало је као реакција на губитак вољених особа. Како наводи ауторка, Тужбалице су настајале током неколико година, једна по једна. „Сваке године сам губила неког важног и блиског и било ми је тешко да компонујем. Зато сам се у овој композицији ослонила на узорке и цитате који су „причали моју причу”, наводи у објашњењу композиције Светлана Савић.

Композиција Forest Migrations Ане Гњатовић, која данас ради као предавач на Факултету уметности Универзитета у Косовској Митровици и на интердисциплинарном програму докторских студија Вишемедијске уметности Универзитета уметности у Београду, настала је уз подршку фондације за културна давања немачке савезне државе Северна Рајна – Вестфалија. Као и у другим рецентним делима ове ауторке, у остварењу које ћете сада чути она испитује могућности проширења инструменталног извођења кроз употребу електронике, говора, покрета и видеа. Дело је инспирисано феноменом „миграције шума”, односно померањем шумских предела ка вишим надморским висинама и ка северу. Како наводи Ана Гњатовић „покрети су толико спори да је потребна цела једна генерација да би постали приметни. Градила сам свет звука који је крупан и тих и који споро дише. То је шума пуна звукова шуштања, крцкања, уздаха, пригушених гласова и удаљених прича оних који су одавно отишли – навише и ка северу. Или је у питању кратка композиција о брзом уништавању”, наводи у објашњењу композиције ауторка Ана Гњатовић.

Свечани концерт којим је отворена прошлогодишња Међународна трибина композитора у Београду настављен је остверењем под називом Ефемерно сиротиште Наташе Богојевић. Композиција је настала као поруџбина америчке организације за нову музику и фестивала посвећеног немом филму. Стога је и ова партитура тесно повезана са истоименим филмом Лизе Берси у којем је приказана „група поцепаних, отрцаних луткица од папира које маштају о алтернативној стварности, кришом истражујући скривене животе својих строгих, а тајновитих васпитача”, како то описује ауторка. Музички ток је зато испуњен честим и брзим променама карактера и музичког материјала, који чине како оригиналне мелодије, тако и фрагменти преузети из већ постојећих и познатих композиција.

У емисији ћете чути и композицију У најмањој мери грчког аутора Димитрија Папагеоргиуа. У свом стваралаштву, Папагеоргиу се бави концептима сећања, времена и понављања. Њега пре свега фасцинира начин на који перципирамо прошлост – не као верну и носталгичну реконструкцију, већ као нешто што се ствара, стално усавршава и реформулише.

До краја концерта изведено је и остварење грчко-кипарске композиторке Кристине Атинодору под називом EROT[ONDE]AS. Ова кратка композиција инспирисана је једном од најдражих успомена композиторке, посетом Галеријусове Ротонде у Солуну током које је видела јато ластавица које су летеле у круг изнад овог споменика. У називу дела налазе се и кључни термини потребни за разумевање музичког концепта дела – композиција се одвија „у таласима” различите брзине на шта упућује француска реч „онд”, а сама ауторка у њему покушава да одговори на поетичко питање шта је „ерос” који нас држи у стању непрекидне будности.

Кристина Атинодору завршила је композицију и дириговање на Гилдхол школи за музику и драму у Лондону. Докторске студије композиције завршила је на Лондонском универзитету, а усавршавала се на Универзитету Северног Тексаса, Високом националном конзерваторијуму за музику и плес у Лиону, Међународној академији Ансамбла Модерн у Франкфурту и на ИРКАМ-у.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић