Читај ми!

Светске музичке позорнице

Дела Јоханеса Брамса и Рихарда Штрауса изводе чланови Симфонијског оркестра Радија Југозападне Немачке из Штутгарта. Диригује Андрес Ороско-Естрада, а као солисткиња наступа виолинисткиња Изабеле Фауст, резидентна уметница овог оркестра. Снимак са концерта одржаног 23. фебруара у дворани Лидерхале у Штутгарту уступљен нам је посредством међународне размене чланица Еурорадија.

Најпре ћете чути Брамсов Виолински концерт у Де дуру, опус 77 из 1878, који је композитор писао за свог пријатеља, прослављеног виолинисту Јозефа Јоахима, а који га је премијерно извео 1. јануара 1879. године у Лајпцигу. Том приликом Гевандхаус оркестром дириговао је Брамс. Иако на премијери ово дело није имало велики успех, топао пријем уследио је већ 14. јануара у Бечу. Речи критичара биле су пуне хвале, а Ханс фон Билов је у шаљивом тону рекао да је овај концерт Брамс компоновао „... не за виолину, већ против ње. Иако је дело изузетно тешко и технички захтевно, оно плени лепотом”. Као солисткињу слушаћете Изабеле Фауст која је, по оценама више угледних међународних музичких магазина, једна од најимпресивнијих савремених виолинисткиња: њене интерпретације су вођене снажним музичким инстинктом и освајају сугестивношћу уметничког израза и ванстандардном техником.

Рођена је 1972. године, а виолину је учила са Кристофером Попеном. Већ током школовања истакла се победама на Међународном такмичењу за виолинисте Леполд Моцарт у Аугсбургу 1987, као и на Конкурсу у граду Ровигу у Италији три године касније. Ови успеси представљали су, међутим, тек увод у тријумф који је Изабеле Фауст остварила на Паганинијевом такмичењу у Ђенови 1993. године. Захваљујући њему, на светску музичку сцену улази на велика врата и започиње да концертира као солисткиња са водећим европским оркестрима. Од 1995. године запажене наступе имала је и у Америци. Превасходно се профилисала као интерпретаторка остварења композитора из периода романтизма, али и стваралаца двадесетог века, попут Албана Берга, Бохуслава Мартинуа, Оливијеа Месијана и других. Свој, сада већ богати дискографски опус започела је да гради 1997. када је, у издању куће Хармонија Мунди, промовисан њен дебитантски албум са делима Беле Бартока, који је овенчан наградом Греми за најбољи снимак младог извођача те године. Посвећена је и камерном музицирању; сарађује са уметницима као што су Пијер-Лоран Емар, Клеменс Хаген, Сол Габета, Јерг Видман и Александар Мељников. Од 2004. године води и класу виолине на Универзитету за уметност у Берлину. Од 1996. често наступа на Страдиваријевој виолини „Успавана лепотица” из 1704. године.

Други део концерта испунила је Алпска симфонија, опус 64 Рихарда Штрауса. Ово остварење које је Штраус писао у периоду од 1911. до 1915. године, представља заправо обимну симфонијску поему која укључује велики извођачки апарат и убраја се међу најдужа композиторова остварења изван оперског жанра. Алпска симфонија је његова последња симфонијска поема у којој је, и сам боравећи у Баварским Алпима, музиком дочарао једнодневно искуство пењања и спуштања са величанственог врха овог региона. Композитор је једном приликом истакао како дело има и дубље значење: „… оно представља морално прочишћење помоћу власитите снаге, ослобођење кроз рад и обожавање вечне, величанствене природе”, речи су Рихарда Штрауса.

Уредница Ирина Максимовић Шашић

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње