Уна Поповић: Склоп и склапање у Хајдегеровим „Прилозима филозофији” (3)

Дело Прилози филозофији (из догађаја), уз Бивствовање и време, представља један од најзначајнијих списа Мартина Хајдегера. Међутим, како запажа ауторка, рецепција и утицај Прилога далеко су мањег обима и домашаја него што је то случај са Бивствовањем и временом, а разлози за то су многобројни. Први и основни разлог је чињеничке природе: Прилози су објављени тек 1989. године у оквиру публиковања Хајдегерових сабраних дела (а након његове смрти), те су у том смислу имали краћу историју рецепције од Бивствовања и времена, објављеног 1927. године. Други разлог је у изузетно херметичном карактеру Прилога, са богатом и крајње несвакидашњом терминологијом кроз коју је тешко наћи пут. Најзад, трећи разлог је тај што ово дело представља методолошки изазов који је у сржи како његовог значаја, тако и неприступачности његовог разумевања.

Појам склопа у Прилозима филозофији има више значењских слојева и више функција и начина употребе. Тај појам се везује за унутрашњу структуру новог начина мишљења другог почетка, које предлаже Хајдегер, те се склоп и склапање испитују превасходно у методолошком смислу. Поред тога, Уна Поповић показује да се методолошки смисао темељи у онтолошком, те ће у другом делу рада оцртати и онтолошки оквир склопа и склапања. Као резултат, заснива се становиште да се склопно мишљење усвоји као кључ тумачења целине Хајдегерове (позне) филозофије, те да се испита као извориште такозваног тополошког мишљења.

Читала је Душица Мијатовић.
Уредница циклуса Тања Мијовић.