Антологија српске музике

Рођен у Загребу 1917. године, композицију је студирао у Београду, на Музичкој академији, у класи Петра Бингулца. Потом се усавршавао код Алфреда Ула на Академији за музику и извођачке уметности у Бечу. Обављао је дужност директора Музичке школе „Исидор Бајић”, а потом је био један од оснивача и први декан Академије уметности у Новом Саду. Оставио је неизбрисив траг на музички живот Војводине и Новог Сада, а у послератној српској музици важио је за једног од најинтересантнијих и најаутентичнијих ауторских гласова модернистичког опредељења. Рудолф Бручи је био члан Војвођанске академије наука и уметности, потом и Српске академије наука и уметности. Преминуо је у Новом Саду 2002. године.

У емсији ћете чути његову најважнију композицију из првог стваралачког периода, а то је Синфонија леста из 1965. године. Бручијево друго симфонијско остварење је било једно од највећих успеха југословенске савремене музике у то доба, јер је освојило прву награду на конкурсу краљице Елизабете у Бриселу. Ово дело је прави пример полистилистичке синтезе, коју Немања Совтић у својој екстензивној студији о стваралаштву Рудолфа Бручија назива синергијом „драмско-симфонијског комплекса и модернистичке стилске формације”. Тако на пример, у овом делу композитор користи елементе ранијих музика, посебно у српској музици раширеног и популарног необарокног вокабулара којем припадају фуга, пасакаља, канон употребљени у првом и другом ставу, као и моторичност музичког тока. Модернистичке тенденције заступају, пак, по речима Совтића „дванаесттонски мелодијски низови, политонална/атонална хармонија, стилске интерполације”, док Властимир Перчић примећује да „витална, бујна ритмичка компонента проистекла из елементарних импулса музицирања” даје онај ауторски тон откривајући Бручијеву склоност ка монументалном и колоритном, снажном и богатом музичком писму.

Уредница Ксенија Стевановић