Светске музичке позорнице

Солиста је био Инмо Јанг који је са овим уметницима интерпретирао солистичку деоницу у Првом виолинском концерту у Де дуру, опус 19 Сергеја Прокофјева. Поред овог остварења, на програму су биле Симфонија у фис молу, опус 41 Доре Пејачевић, као и свита Љубавник, опус 14 Јана Сибелијуса, којом је започео концерт.

Године 1894. Сибелијус је овенчан другом наградом на Хорском такмичењу Универзитета у Хелсинкију за комад Rakastava, односно Љубавник, који је наменио мушком хору, а дело је писао на стихове из збирке старих финских народних љубавних песама. Четири године касније направио је верзију за мешовити хор, а 1911. и свиту за гудачки оркестар, означивши је као опус 14.

Премијеру Првог виолинског концерта у Де дуру, опус 19 Сергеј Прокофјев је планирао да уприличи у Санкт Петербургу новембра 1917, међутим, у години Великог рата, потом и Октобарске револуције, одустао је од свог плана, а убрзо је и напустио Русију. Тек 1923. у Паризу дело је премијерно изведено, међутим није одмах наишло на топао пријем. Наиме, тада је млади Жорж Орик дао Прокофјеву злонамерну критику рекавши да дело „звучи као Менделсон”, а премијери су присуствовали и великани уметничке сцене попут Пабла Пикаса, Артура Рубинштајна, Нађе Буланже, Карола Шимановског, као и мађарски виртуоз Јозеф Сигети, који се касније ангажовао да Први виолински концерт Сергеја Прокофјева буде представљен у правом светлу.

Солистичку деоницу свираће млади виолиниста Инмо Јанг, који је овенчан првим наградама на Паганинијевом такмичењу 2015. и Сибелијусовом такмичењу 2022. године, на којем је добио и специјално признање за најбоље извођење порученог дела – Каприса Магнуса Линдберга. Занимљиво је да је на Сибелијусовом такмичењу председник жирија био Сакари Орамо који је за овог уметника рекао следеће: „То је неодољив и изузетно надарен виолиниста који плени лакоћом музицирања и професионалношћу у приступу делима која изводи”. Иначе, Инмо Јанг је започео студије виолине у родној Јужној Кореји, да би их у периоду од 2013. до 2019. наставио у Бостону, а потом и у Берлину. Наступао је на фестивалима у Америци; музицирао је са Националним оркестром Француског радија, Данским националним симфонијским оркестром и Филхармонијом из Сеула. Његов репертоар испуњен је остварењима виолинске литературе романтизма и двадесетог века, али он често свира и дела савремених аутора, попут Првог виолинског концерта јужнокорејске композиторке Унсук Чин.

Концерт је заокружен Симфонијом у фис молу, опус 41 Доре Пејачевић, коју је ова хрватска композиторка писала 1916, а потом и ревидирала 1920. године када је дело премијерно и са великим успехом изведено у Дрездену.

Уредница Ирина Максимовић Шашић