Грамофонија - Делер консорт изводи музику из Шекспирових комада

Алфред Делер је средином шездесетих година већ био светски чувен уметник са импресивним дискографским опусом који је значајно допринео популаризацији контратенора у музици 20. века. Након вишегодишњег снимања под етикетом His Master's Voice, Делер је од 1954. године постао један од најуспешнијих музичара Вангард рекордса, а његова издања су била дистрибуирана у целом свету. Међутим, након концерта у Авињону у Француској 1967. године, пришао му је тада мало познати издавач Бернар Кутаз, одвезао га на своју фарму и понудио му сарадњу. Кутаз је 1958. године са почетним капиталом од 26 и по франака основао компанију Хармонија мунди. Како је са великим ентузијазмом прикупљао и проучавао рукописе и публикације из 15. и 16. века, његова компанија је углавном објављивала снимке извођења дела старих мајстора која до тада нису била нити извођена нити снимљена. Већину записа је забележио сам Кутаз, путујући по Европи у Ситроену у којем је превозио опрему за снимање. Његов ентузијазам је оставио јак утисак на Делера који је прихватио да направе “компанију унутар компаније” под називом Делер рекордингс која ће убудуће објављивати све снимке Делер консорта. Једна од првих плоча са новом етикетом била је управо издање са музиком из Шекспирових комада које вечерас емитујемо. Делеров пример су убрзо следили и остали великани музичке сцене, те је Хармонија мунди израсла у издавача глобалног значаја и дистрибуције, а Кутаз је постао вишеструко одликовани издавач, активан до своје смрти 2010. године. 

Програмски коментар за ово издање је написао лаутиста Дезмон Дипре, који је са Делером остварио вишедеценијску срадању, наступајући са њим од средине четрдесетих година. У том периоду је Дипре стари репртоар и даље свирао на гитари, али је под утицајем Делера од почетка педесетих почео да свира различите врсте лаута. Поред тога је свирао и више врста виола, суделујући у великом броју консорта који су од педесетих година почели поново да буду популарни у Енглеској. Дипре је био председник британског друштва лаутиста готово две деценије, а својим написима, наступима и издањима је био један од најзначајнијих уметника за поновно буђење интересовања за старе инструменте у 20. веку. 

Аутор Милан Милојковић

Уредница Сања Куњадић