Имагинарни пејзажи

Ово је прво издање које је ова кућа представила јавности после готово двадесетогодишње паузе, још од како је почетком 2000-их продуцирала радове Фила Ниблока, Пите, Кевина Драма и Кристијана Фенеса. 

Рафаел Торал је средином деведесетих привукао пажњу у експерименталним електронским круговима својим дрон композицијама произашлим из звука гитара на остварењима као што су Sound Mind Sound Body или Wave Fields која су доживела реиздања последњих година. Ипак, Торал се није задржао у овим водама, већ је тринаест година радио на свом Space програму, који се базирао на слободној, флудиној, џезом инспирисаној, употреби разноликих, прављених електронских инструмената у живом извођењу. Музичар је ово своје деловање спроводио у различитим формацијама и са различитим музичарима, укључујући и Space Quartet који је везан за свет пост-фри џез естетике. Од 2017. године, Торал улази у нову фазу стваралаштва, везаног за те ново-изграђене инструменте, али које сада користи самостално, без интеракције са другим музичарима, фокусирајући се на дуга звучања и готово статичне текстуре. 

На албуму Spectral Evolution (Спектрална еволуција) стиче се утисак да је Торал повезао своје досадашње стваралаштво у једну софистицирану и самосвојну целину. Ту су и гитарски дронови и фидови и текстуре, широке и статичне, проистекле из његових новостворених електронских инструмената. Он се ослања на снагу фидбека и модулације, стварајући изузетно комплексан звучни свет, који подсећа на неку класичнију, форму музике, са својим солистичким наступима, дуетима, полифоним прожимањима и јасним подржаним тепихом пратње. У ствари, при дубљој анализи постаје јасно да Торал своју хармонску схему изводи из џез стандарда попут Гершвиновог I Got Rhythm или Елингтон-Стрејхорновог Take the A Train. Наравно, ове прогресије су успорене и раширене, тако да сваки акорд постаје нека врста “окружења” у којем се дешавају звучни догађаји. 

Крајњи резултат је истовремено зачудан, експерименталан и емотивно ангажујући, остваљајући простор слушацима да разумеју музику на разнолике начине. Неки критичари у овом албуму виде симулацију биосфере, нашег природног окружења, поја птица, неку врсту постхуманог разговора са остацима цивилизације, али такође Spectral Evolution се може разумети и на потпуно апстрактној равни, као игра боја, сенчења и текстура, електронских инструмената и потенцијала електронске музике као такве. 

Уредница Ксенија Стевановић