„Дуа за хармонијум и клавир” Милоша Миливојевића и Сајмона Калахана

Популарност хармонијума у другој половини 19. века донела је са собом увећање репертоара камерне музике, нарочито у Француској, где га је и конструисао париски градитељ Дебен 1840. године. На албуму су објављена дела француских аутора: Александра Гилмана, Камија Сен-Санса и Сезара Франка, а улогу хармонијума преузима хармоника будући да производи звук на скоро идентичан начин.

Након завршене средње Музичке школе као ђак генерације, у класи реномираних професора Радомира Томића и Војина Васовића, Милош Миливојевић је 2002. постао стипендиста Краљевске музичке академије у Лондону. Од почетка професионалне каријере британска критика издваја Милоша Миливојевића као талентованог уметника, који својим интерпретацијама показује да је „неустрашив” виртуоз, а неке позитивне критике објављене су и у угледним дневним листовима попут Индипендента, Гардијана и Тајмса.

Стенвејев уметник, Сајмон Калахан, познат је по интерпретацији репертоара који делом обухвата стандардни солистички репертоар 19. и 20. века, а делом ретке и недовољно истражене композиције британских аутора. Његова репутација и искуство камерног музицирања резултирали су позицијом Музичког директора у лондонском Конвеј холу. На тај начин Калахан наставља традицију очувања и неговања једне од најдуговечнијих концертних сезона камерне музике у Европи, која је покренута давне 1887. године.

Калахан је истраживао репертоар за дуо хармонике и клавира, који, према његовим речима има толико могућности и даје „диван спектар звучних боја”, али је и способан да дочара и оркестарску звучну палету. Због тога су ови уметници, откривши свет дела за хармонијум француских аутора XIX века, одлучили да им подаре нов живот у аранжманима за хармонику и клавир.

Уредница Марија Вуковић