Танасије Маринковић: Уставни идентитет социјалистичке Југославије

Под уставним идентитетом се подразумева скуп фундаменталних одлука које утемељују и устројавају политички и друштвени систем једне државе. На првом месту, то је питање вредности које одређују дату политичку заједницу. Уставни идентитет, као нормативна и динамичка категорија, представља оно по чему се та политичка заједница издваја у односу на друге себи сличне заједнице и оно по чему се она разликује од своје сопствене предуставне прошлости, као и од свога политичког идентитета, као фактичке појаве. Настала у Другом светском рату, из партизанског покрета предвођеног Комунистичком партијом, социјалистичка Југославија је вредносно почивала на марксистичко-лењинистичким идеолошким поставкама. Међутим, њен уставни идентитет је одражавао особености те Југославије у односу на њој претходећу Краљевину Југославију, али и друге државе социјалистичког блока, након сукоба Тита и Стаљина 1948. године, као и супротстављена схватања самог југословенског руководства о томе каква треба да буде та држава. У том смислу, уставни идентитет социјалистичке Југославије се може поделити на два периода, чију вододелницу чине Кардељеви уставни амандмани од 1971. године, којима је политички претходило уклањање Ранковића из партијског и државног врха на Брионском пленуму 1966. године. У првом периоду доминирала је парадигма „партизанског југословенства”, која се огледала у концепту централизоване социјалистичке федерације Југословена; док је у другом дошло до пражњења социјалистичке Југославије не само од централизујућих и федеративних елемената већ и од њене југословенске супстанце, што је довело до њеног претварања у „савез суверених социјалистичких република”. Танасије Маринковић ће посебну пажњу посветити анализи историјских, спољних и унутрашњих политичких фактора који су довели до поменутог обликовања уставног идентитета социјалистичке Југославије.

У сутрашњој емисији можете слушати излагање Вука Цуцића „Управно право у социјалистичкој Југославији: постојана клисурина или ломљиви дуб”.

Уредница циклуса Тања Мијовић.