Читај ми!

Научни скупови

Драгољуб Поповић: Место југословенског социјализма у упоредном праву

У емисији Научни скупови можете слушати снимке са конференције „Социјалистичко право у Југославији 1945–1990”, која је одржана од 29. новембра до 1. децембра на Правном факултету Универзитета у Београду. У трећој емисији овог циклуса можете пратити излагaње Драгољуба Поповића „Место југословенског социјализма у упоредном праву”.

Како запажа Драгољуб Поповић, социјалистичко право је у Југославији прошло кроз две развојне фазе. У првој, краткотрајној, представљало је право такозване народне демократије; у другој, знатно дужој, могло би се означити као самоуправно социјалистичко право. Упоредноправним разматрањем о југословенском социјалистичком праву постављају се два питања: прво, да ли је то право током обе фазе развитка припадало социјалистичкој правној породици и, друго, да ли је у оквиру породице којој је припадало познавало специфичности, које би му донеле посебан положај.

Самоуправно социјалистичко право развило је две кључне установе – самоуправљање и друштвену својину. Услед неразвијености правничког метода и бекства од егзегезе, условљеног карактером политичког режима, те две установе су остале без правничке дефиниције. Иако су биле повезане, њихова улога и домашај су се разликовали. Самоуправно социјалистичко право било је идеолошки утемељено у марксизму. Оно је развило висок степен језичке оригиналности, која никако није за похвалу. Називи правних појмова су често били рогобатни, а правничко изражавање компликовано. Језички израз је служио прикривању ауторитарне суштине режима. Најзад, мада не и на последњем месту, упркос ауторитарности југословенског друштвеног система, степен репресије био је у самоуправном социјалистичком праву приметно нижи од оног у другим социјалистичким државама. Анализа правних установа и њихових особина, као и начина функционисања социјалистичког права у Југославији нуди одговор на постављена питања. Југословенско право је, како у доба народне демократије, тако и самоуправног система, припадало социјалистичкој правној породици. У оквиру те породице оно је током друге фазе развитка, услед специфичности појединих правних установа, заузимало особено место, сматра Поповић.

У сутрашњој емисији можете слушати излагање Милоша Здравковића „Правна култура социјалистичке Југославије”.

Уредница циклуса Тања Мијовић.

Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се