Драгољуб Поповић: Место југословенског социјализма у упоредном праву

Како запажа Драгољуб Поповић, социјалистичко право је у Југославији прошло кроз две развојне фазе. У првој, краткотрајној, представљало је право такозване народне демократије; у другој, знатно дужој, могло би се означити као самоуправно социјалистичко право. Упоредноправним разматрањем о југословенском социјалистичком праву постављају се два питања: прво, да ли је то право током обе фазе развитка припадало социјалистичкој правној породици и, друго, да ли је у оквиру породице којој је припадало познавало специфичности, које би му донеле посебан положај.

Самоуправно социјалистичко право развило је две кључне установе – самоуправљање и друштвену својину. Услед неразвијености правничког метода и бекства од егзегезе, условљеног карактером политичког режима, те две установе су остале без правничке дефиниције. Иако су биле повезане, њихова улога и домашај су се разликовали. Самоуправно социјалистичко право било је идеолошки утемељено у марксизму. Оно је развило висок степен језичке оригиналности, која никако није за похвалу. Називи правних појмова су често били рогобатни, а правничко изражавање компликовано. Језички израз је служио прикривању ауторитарне суштине режима. Најзад, мада не и на последњем месту, упркос ауторитарности југословенског друштвеног система, степен репресије био је у самоуправном социјалистичком праву приметно нижи од оног у другим социјалистичким државама. Анализа правних установа и њихових особина, као и начина функционисања социјалистичког права у Југославији нуди одговор на постављена питања. Југословенско право је, како у доба народне демократије, тако и самоуправног система, припадало социјалистичкој правној породици. У оквиру те породице оно је током друге фазе развитка, услед специфичности појединих правних установа, заузимало особено место, сматра Поповић.

У сутрашњој емисији можете слушати излагање Милоша Здравковића „Правна култура социјалистичке Југославије”.

Уредница циклуса Тања Мијовић.