Имагинарна едиција

Кларк Милер: Знање и демократија (4)

Текст Кларка Милера „Знање и демократијаˮ, који можете пратити до четвртка, 7. децембра, анализира сазнајне праксе у контексту америчких председничких избора, теоретизујући демократска друштва као подухват знања.

Надовезујући се на пионирске радове Шиле Јасаноф, Милер тврди да је производња знања далеко значајнија него што се сматра у конвенционалним политичким теоријама демократије, односно да знање представља кључно место у стварању демократије. Да би се разумео значај знања, сугерише Милер, неопходно је истраживање „грађанске епистемологијеˮ демократских друштава, сагледавајући не само друштвене и институционалне процесе кроз које се долази до знања, већ и начине на које демократска друштва рефлектују и трансформишу те процесе током времена, с обзиром на промене сензибилитета у замишљању демократије. Према овом аутору, само кроз аранжмане за подвргавање грађанске епистемологије детаљној и темељној контроли демократска друштва се могу надати да ће током времена очувати моћне праксе знања које подржавају способност јавности да заједнички размишља, спречавајући истовремено да те праксе постану претња самој демократији .

Овај текст, преузет из зборника „Science and Democracyˮ, који је 2015. објавила издавачка кућа „Раутлиџˮ, превела је с енглеског језика Милица Јеремић.

Текст чита: Душица Мијатовић
Уредник: Предраг Шарчевић