Мајстори барока – Каспар Ферстер

Рођен 1616. године у Гдањску, Каспар Ферстер је своја прва музичка знања стекао од оца, који је радио као капелмајстор у цркви Свете Марије у овом граду. Како је породица Ферстер имала блиске везе са музичарима на пољском двору, млади Каспар је студирао композицију код Марка Скакија, дворског капелмајстора у Варшави. Након тога, 1633. године, отац га је послао у Рим, да учи код италијанског мајстора Ђакома Карисимија на познатој језуитској школи „Колегијум германикум”, где је провео наредне четири године. Сматра се да су овај период боравка у Вечном граду, бујан музички живот који се одигравао у њему, као и иновативна личност његовог учитеља Карисимија, били пресудни за даље стваралаштво Каспара Ферстера и његов развој као композитора. Након Рима, 1637. године Ферстер се вратио у Гдањск, да би затим добио намештење певача и хоровође на пољском двору, где је остао до 1652. Пут га је даље одвео у Данску, на двор краља Фредерика Трећег у Копенхагену, где је служио као капелмајстор наредних петнаест година, са паузом током шведско-данских ратова – у периоду између 1658 и 1661. године. У међувремену је преузео очеву позицију у цркви Свете Марије у Гдњаску, а потом се вратио и у Италију, где је обновио контакт са својим учитељем Карисимијем и певао у његовом хору у базилици Светог Аполинарија у Риму. Након тога, пут га је вратио у Копенхаген, на којем је остао до 1667. године, када је напустио Данску и вратио се у свој родни Гдањск. Умро је 1673. године. 

Фeрстер је уживао веома висок углед у северној Европи током свог живота. То подржава и чињеница да је немачки барокни композитор Кристоф Бернхард, у свом трактату о композицији, навео њега заједно са Хајнрихом Шицом и Јоханом Каспаром Керлом, као три савремена композитора које завређују да их се “имитира”. Ферстеров музички опус данас броји четрдесет осам композиција. Седам чине инструменталне сонате, пет су вокални комади писани на италијанске текстове, док остатак дела припада духовној музици на латинском језику. Међу њима налазимо и двадесет два концертантна мотета за један до пет гласова, чији избор ћете чути у емисији. Ова Ферстерова остварења, као и већина његових композиција која је остала сачувана, одраз су асимилације утицаја са његових путовања, ерудиције, изузетног и свестраног талента, објадињени у јединствен музичких израз који рефлектује стилске тенденције средине 17. века. Писани за гласове и континуо, односно концертантне гудачке инструменте, мотети се одликују јасноћом форме и мелодичношћу, уз помоћ којих се Ферстер истиче као искусан драматург. Он вешто користи средства музичке реторике како би нагласио емотивна стања о којима текст говори. Вокалне деонице писане су у италијанском стилу, мелодије су експресивне, динамичне, добро избалансираног тока. Такође, присутна је ритмичка суптилност, префињена игра између деоница, као и изненађујући мелодијски и хармонски обрти, што доприноси специфичности Ферстеровог музичког стила.  

Ауторка: Саша Тошковић