Жене у музици – Анријет Реније

Емисија је посвећена Анријет Реније, истакнутој француској харфисткињи и композиторки чији се живот одвијао од 1875. до 1956. године. Својим ауторским делима и бројним транскрипцијама клавирских комада других композитора, ова Парижанка дала је драгоцен допринос развоју репертоара за харфу. Поред тога, преданим педагошким радом и усавршавањем свирачке методе, значајно је утицала и на позиционирање харфе као солистичког концертног инструмента. Слушаћете три остварења: композицију Игра вилењака, Трио за виолину, виолончело и харфу и Концерт за харфу и оркестар у це молу.

Анријет Реније је музиком почела да се бави још у раном детињству: у петој години је добила прве подуке на клавиру, а убрзо је пожелела да свира харфу. Наиме, када је са оцем била на једном од концерата на којем је наступио и славни Алфонс Хаселманс, у шали је рекла да ће јој баш он бити професор. Недуго затим жеље су јој се испуниле: након три године када је довољно стасала да јој руке дохвате жице, похађала је часове харфе управо код Хаселманса на Ераровој радионици, а потом је започела студије на Конзерваторијуму у Паризу, где је већ као једанаестогодишњакиња на такмичењу овенчана првом наградом. Поред харфе, на париском Конзерваторијуму похађала је и студије композиције у класи Теодора Дибуаа и Шарла Леневеа коме је посветила Трио за виолину, виолончело и харфу. Овим остварењем из 1901. године, желела је да харфи додели место у оквиру камерне инструменталне формације и одвоји је од ’ограничене’ улоге какву је имала у оркестру.

У току плодне каријере Анријет Реније је имала велике успехе и одржала бројне концерте на којима је, како истичу извори, пре наступа публици представљала комаде које изводи, упућујући их како у музичке карактеристике дела, тако и у контекстуалне оквире у којима су она настајала. Била је вођена жељом да говори о великом потенцијалу харфе и да своја знања и искуства преноси свим љубитељима овог, једног од најстаријих инструмената. Међутим, никада није постала професорка харфе на париском Конзерваторијуму, што је није спречило да своју педагошку активност обавља кроз приватне часове, а извори истичу да је имала и завидан број ученика. Године 1914. основала је прво међународно такмичење за харфисте које носи њено име, а написала је и драгоцену књигу Комплетан метод за учење свирања харфе, објављену 1946. године, а која је и данас у употреби.

Златна медаља Салона француских музичара додељена јој је 1935, а за Витеза Легије части именована је 1954. године. Током година подучавања, компоновања и наступа на концертима, Анријет Реније је стекла поштовање истакнутих француских композитора међу којима су били и Габријел Форе, Клод Дебиси, Камиј Сен-Санс и други. Упркос здравственим проблемима који су је задесили у последњим годинама живота, била је активна на концертној сцени све до 1955. године. Преминула је у Паризу 1. марта наредне, 1956. године.

Уредница Ирина Максимовић Шашић