Век хармонике – Бјарке Моунсен: За Астора

Бјарке Моунсен рођен је 1985. године на острву Борнхолм, а студирао је на Данском краљевском конзерваторијуму, где тренутно ради на Катедри за камерну музику и хармонику. У стручним круговима слови за виртуоза и свестраног музичара, а репертоар овог уметника жанровски је веома разноврстан, и обухвата дела у распону од народне до класичне музике, преко сопствених транскрипција те дела аутора као што су Бах, Моцарт, Скарлати, Чајковски и Рахмањинов, до савремених остварења писаних за хармонику.

Албум За Астора први је компакт-диск Бјаркеа Моунсена са музиком Астора Пјацоле, а објављен је поводом стогодишњице од рођења чувеног аргентинског композитора. Издање отвара позната нумера Адиос нонино, коју је аутор написао 1959. године у знак сећања на свог оца, Висентеа Нонина Пјацолу, свега неколико дана након његове смрти. Комад садржи ритмички материјал из Пјацолиног ранијег танга Нонино из 1954, једног од његових најпопуларнијих остварења.

Име Астора Пјацоле постало је синоним за танго – плес његове родне Аргентине. Љубав према овој музици и бандонеону развио је још као дечак док је са породицом живео у Њујорку. По повратку у Буенос Ајрес, са непуних двадесет година, Пјацола је почео да свира у једном од најчувенијих аргентинских танго оркестара, као и у многобројним ноћним клубовима. Управо у овом периоду је почео и да експериментише са традиционалним танго обрасцима стварајући револуционарни музички покрет, познат као нови танго – tango nuevo, који је у себи носио елементе џеза и класичне музике, од барокних композитора до Стравинског или Бартока.

Уредница емисије Марија Вуковић