Читај ми!

Жене у музици

Камерна дела Доре Пејачевић: Шест комада-фантазија, опус 17 и Клавирски трио у Це дуру, опус 29

Хрватска композиторка Дора Пејачевић, рођена је 1885. године у племићкој породици мађарско-хрватског порекла. Иако је одрасла у идиличном окружењу, њена радозналост и бунтован дух дистанцирали су је од аристократије и улога које су се очекивале од жена из овог сталежа. Од детињства је била окружена музиком и уметношћу, говорила је неколико језика, писала поезију, свирала клавир, виолину и компоновала. Када су родитељи препознали њен јединствен дар, упутили су је на часове код професора хрватског Музичког института, а потом и на усавршавање у Дрезден и Будимпешту. Њена дела из ране стваралачке фазе обухватају бројне клавирске комаде, композиције за виолину и клавир, камерна остварења и песме писане на стихове бројних еминентних аутора попут Рајнера Марије Рилкеа и Карла Крауса. Поетски сензибилитет и духовност Доре Пејачевић унели су у њену музику лиризам, колорит, контрасте и драматику богату занимљивим мелодијским решењима и дубоком лепотом. На концертима често је сама изводила своја дела, путовала је и склапала пријатељства са водећим уметницима, песницима и интелектуалцима тог доба.
Године 1913. наступила је њена друга стваралачка фаза у којој је фокус усмерила на оркестарску музику. Била је прва хрватска композиторка која је написала Концерт за клавир. Три године касније започела је рад на партитури Симфоније у фис молу, која је са великим успехом премијерно изведена 1920. године у Дрездену. Успон ове јединствене уметнице прекинула је болест услед које је преминула у Минхену три године касније.

Уредница: Ирина Максимовић Шашић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом