Музеј звука - Музика на двору династије Фарнезе у ренесансној Парми

Слушаћете нумере објављене на албуму ансамбла Ратас де вјехо мундо, који је у јуну 2023. године објавила Аламире фондација у сарадњи са дискографском кућом Пасакаља.

Северноиталијански град Парма још у средњем веку био је значајан музички центар, али је свој врхунац доживео средином 16. века, под влашћу династије Фарнезе. Наиме, током 14. и 15. века Парма се нашла у средишту ратова које су водиле велике силе – Француска, Папска држава и снажни италијански градови попут Милана, те су се више пута смењивали владари овог града. Сасвим нова етапа у историји Парме започела је 1545. године када је папа Павле III, који је припадао моћној породици Фарнезе, поклонио свом ванбрачном сину, Пјер-Луиђију Фарнезеу, до тада папске поседе Парму и Пјаћенцу, доделивши му истовремено и титулу Војводе.

Од тада па до 18. века, породица Фарнезе ће владати Пармом и околином, а културни успон овог центра, започиње већ у првим деценијама владавине ове династије. Пјер-Луиђи Фарнезе, први Војвода од Парме, био је карактеристичан пример суровог, променљивог рененсасног аристократе, који је већи део живота провео у војним походима, као плаћеник једне од великих зараћених сила. Као савезник Хабузбуршког цара Карла V, учествовао је и у „пљачки Рима“ 1527, а из овог војног савеза, уследило је и династичко повезивање две владарске куће, када се Пјер-Луиђијев син, Отавио, оженио Маргаретом од Парме, незаконитом ћерком Карла V. Управо је ово венчање допринело успону музичког живота Парме, јер су се у град слили бројни фламански аутори, који су радили за хабзбуршке владаре, те тада на двор Фарнезеа долазе мајстори попут Чипријана де Рореа, Ђакеса де Верта и други. Ови уметници допринели су унапређењу музичког живота града, али и развоју инструменталне музике, те тада све присутније музичке форме – мадригала.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић