Радомир Путник: Смрт Кнеза Михаила Обреновића у српској драми (1)

Ове године навршава се 200 година од рођења кнеза Михаила Обреновића, а његово убиство 29. маја 1868. (по старом календару) један је од најзначајнијих догађаја у политичкој историји Србије. Његова друга владавина, када је ступио на престо после смрти кнеза Милоша, била је обележена двема основним линијама: прва је била посвећена унутарњој политици и тежила је да прближи Србију цивилизацијским тековинама Европе, а друга, и може се рећи приоритетнија намера тицала се спољне политике – Кнез Михаило је радио на повезивању свих балканских народа на војном плану и био је спреман да поведе заједничку војску турске царевине ради коначног протеривања Турске са Балкана.

На почетку текста Радомир Путник наводи описе атентата како су их забележили Живан Живановић и Слободан Јовановић, а потом анализира седам српских драма у којима је овај догађај представљен. Најпре ће бити речи о делу Ђорђа Малетића Посмртна слава Кнеза Мијаила Обреновића III, које носи носи поднаслов Слика из народног живота, а писано је поводом отварања зграде Народног позоришта у Београду и требало је да обједини тугу за убијеним иницијатором подизања театра и просвећеним апсолутистом кнезом Михаилом, као и радост што је Србија, напокон, добила позориште чиме је стала уз раме државама које негују националну културу, језик, писменост и уметност.

У наставку текста аутор ће прокомнетарисати драме: Убише Књаза Жике Лазића, Кнез Михаило Светлане Велмар Јанковић, Топчидерска трагедија Оливере Пантовић, Смрт на излету Миладина Шеварлића, Анастас Зорице Симовић и Књаз Миодрага Илића.

„Ако Малетићеву апотеозу кнеза Михаила издвојимо из овог корпуса драма, будући да је писана наменски, као пригодно штиво погодно за отварање Народног позоришта, и посматрамо је превасходно као епско-драмску форму прикладну за церемонијално отварање театра, а мање као организовани драмски текст, преостаће нам шест драма савремених српских писаца о трагичној судбини српског кнеза који, како се приказује у позоришним комадима, није био кадар да се избори са проблемима унутарње и спољне политике са којима се Србија његовог доба суочавала. Заједнички именитељ свих шест драма јесте управо личност кнеза Михаила која је приказана као жртва, колико оштро сукобљених политичких интереса европских сила, толико и сопствених заблуда од којих је, нема сумње, највећа да је српски народ уз њега. Додатну невољу, која је утицала на Михаилову личну судбину, представљао је несређен породичан, што ће рећи брачни живот са кнегињом Јулијом, а потом и избор рођаке Катарине за будућу супругу. Збир свих околности у којима се кнез Михаило обрео, коме је придодата још и најава инцестуозног брака, створили су од кнеза Михаила трагичну личност”, закључује Радомир Путник.

Читао је Александар Божовић.
Уредница циклуса: Тања Мијовић.