Савремена пољска поезија

Агњешка Клос рођена је 70-их година прошлог века у Познању, студирала је Филолошки факултет, Историју уметности и Фотографију на Универзитету у Вроцлаву и у Немачкој, на Факултету Вили Брант; докторирала је на Историјском институту у Вроцлаву. Тема њеног рада била је Виталност мртвих простора Аушвиц-Биркенау. Пре тога бавила се више година документацијом и личним предметима логораша поменутих логора; била је уредница веома цењеног књижевног часописа Рита Баум у Вроцлаву, а сарађивала је и са другим часописима, пишући о књижевности, ликовној уметности и позоришту. Најзапаженије су њене збирке кратких прича: Укупни трошкови свега, Игре у Биркеану, Виша осетљивост...

Поетско тело, прва песничка збирка Агњешке Клос, објављена 2022. године, настала је  током једномесечног ауторкиног боравка  у стану Виславе Шимборске у Кракову, током којег је у улози „космичког антрополога”, односно трагајући за „остацима једног света” и „непостојећим језиком”, „водила дијалог с духом Шимборске” у простору њеног краковског стана у Пјастовској улици број 46. Трагајући за документацијом и упознајући се са заоставштином Шимборске, Агњешка Клос на посебан начин разматра живот и стваралаштво пољске Нобеловке.

Гжегож Врублевски,  песник, драмски писац, сликар и авангардни  музичар, рођен је 1962. године у Гдањску. Деведесетих година дебитовао је у оквиру песничке групе BruLion са којом је сарађивао од 1993. до 1998. године. Од 1985. живи у Копенхагену. Члан је  Удружења пољских писаца и Савеза данских писаца. Превођен је на бројне језике и објављиван у пољским и страним књижевним часописима, антологијама и изборима поезије.

На српском је до сада објављен у антологији Речник младе пољске поезије. Пољски песник и критичар Карол Малишевски сматра да Врублевски спада у „групу минималиста”. У песнике који се на веома различите теме изражавају „суздржано”, „чуварно”, „шкрто”, „економично”… Но, свој „минимализам” Врублевски сматра најближим минимализму Чарлса Резњикофа и Вилијема Карлоса Вилијемса. Што се тиче пољске поезије, и данас је близак поетици групе BruLion. „Минимализам” Гжегожа Врублевског, како сам каже, повезан је с надреализмом: „Мој описивани свет чини се суптилно деформисан...”

Роман Хонет, рођен 1974. године, члан је групе песника Нови егзистенцијалисти, уредник часописа Студиум, сарадник књижевних часописа: Нови правац, Одра, Топос, Опције, Ха!арт, Уметнички тромесечник, Про Арте, Фраза, Општи недељник...; сарадник вроцлавске издавачке куће Књижевни биро, састављач антологија: Антологија нове пољске поезије,  Песници новог века, Улов. Пенснички деби 2010, 2011, и 2012. Предаје  креативно писање на Јагелонском универзитету у Кракову. Аутор је песничких збирки: Алиса, Срце, Забављај се, Пето краљевство, Свет је био мој, Разговор траје даље, Тихи пси...

Хонетова поезија усмерена је на антиестетизам, ониризам, експресионизам, донекле и на надреализам. Та одређења познати краковски критичар Марјан Стала  назвао је „правцем одважне маште” под којим подразумева „разбијеност света, разбијеност реченице, разбијеност слике…”

Превођен је на двадесетак страних језик. Добитник је Награде Вислава Шимборска за збирку Свет је био мој 2015. године, коју је у преводу Бисерке Рајчић објавила издавачка кућа Хеликс. Избор из Хонетове поезије код нас је 2013. објављен и у Речнику младе пољске поезије. Овај песник живи у граду Кшешовице недалеко од Кракова.

Текст читају Гордана Гачић и Душица Мијатовић

Уредница: Оливера Нушић