Антологија српске музике

Један од најзначајнијих композитора првог таласа модернизације српске музике, рођен је у Чуругу 5. маја 1883.године. И после 140 година од рођења, Коњовић се испоставља као један од оних аутора који су поставили смернице за даљи развој наше уметничке музике, како својом живом и увек разноликом стваралачком личношћу, тако и успостављањем полемичке и музиколошке мисли, као и утемељењем и вођењем значајних институција музичког живота у Србији, али и широм Краљевине Југославије. Како то примећује Драготин Цветко „Коњовићеви видици су били широки, његове концепције домишљене, јасне. О томе речито сведочи опус који је оставио и који омогућава да га сагледавамо из различитих углова”.

Прва три става свог Првог гудачког квартета Коњовић је започео 1906. године, да би композицију довршио десет година касније. Ово дело поседује четири става чији су називи Алегро модерато, Тема кон варијациони, Поко скерцо и Рапсодико. Посебно је интеренсантан лагани став, односно варијације на мелодију Солнце всходит и заходит коју је Коњовић чуо приликом извођење драме На дну Максима Горког, током студија у Прагу, када је са овом представом гостовао московски Художествени театар.

Коњовићев Други гудачки квартет у еф молу, настао 1937. године, сажетије је макроформе и красе га само три става. Ипак, драмски је ово прегнантнија и напетија композиција, која поседује развијенију хармонску слику, на трагу импресионистичког проседеа. У мелодијском смислу ово дело се ослања на богатство народног израза, али трансформисано и провучено кроз сасвим личну, ауторски зрелу и модернистички усмерену оптику.

Уредница Ксенија Стевановић