Жене у музици – Ања Тауер

Вечерашња емисија посвећена је мање познатој немачкој виолончелисткињи Ањи Тауер, која је важила за једну од перспективних уметница на музичкој сцени Европе шездесетих година прошлог века, али коју је трагичан завршетак живота прекинуо у даљем развоју каријере. Слушаћемо како ова уметница изводи камерна дела Франца Шуберта, Макса Регера и Жана Франсеа.

Рођена 3. јула 1945. године у Либеку као Ања Хајди Тауер, ова уметница је рано почела да учи музику, да би потом уписала Конзерваторијум у Нирнбергу, где су је, због велике посвећености музици и једниственог талента, прозвали ’чудом од детета’. Први јавни наступ имала је као дванаестогодишњакиња, а убрзо затим дебитовала је са Симфонијским оркестром из Баден-Бадена када је свирала солистичку деоницу у Бокеринијевом Концерту за виолончело у Бе дуру, у аранжману Фридриха Грицмахера.

Уз подршку Лудвига Хелшера добила је стипендију за студије у Паризу, те је 1960. уписала Конзерваторијум у класи Андрее Наваре, а упоредо са студијама виолончела похађала је и часове сликања, филозофије и књижевности у школи École Normale Supérieure. Занимљив је податак да је у овом периоду на париском Конзерваторијуму код Пола Тортелијеа виолончело студирала Жаклин ди Пре, која је остала упамћена као једна од најзначајнијих интерпретаторки на овом инструменту у двадесетом веку. Музиколози су Ању Тауер означавали као немачку Жаклин ди Пре, истичући, према сећањима њених колега са студија, да је била чак и боља виолончелисткиња од славне британске уметнице. Интересантан је и податак да је 1962. године, у току студентских дана на париском Конзерваторијуму и у изузетно јакој конкуренцији која је бројала чак двадесет двоје виолончелиста, Ања Тауер освојила Гран-при. Ова награда отворила јој је врата бројних европских музичких дворана: изузетне наступе имала је у Енглеској, Немачкој и скандинавским земљама. Била је блиска пријатељица са пијанисткињом Клод Франсе, ћерком композитора Жана Франсеа који је био задивљен како су младе уметнице изводиле његову Фантазију, да је чак и сам желео да Ању Тауер прати на клавиру, а већ 1964. њих двоје су за Дојче Грамофон забележили снимак овог дела. Исте године Ања Тауер је овенчана Наградом Града Нирнберга, а недуго затим наступала је као солисткиња са симфонијским оркестрима радијских станица из Бремена, Штутгарта и Хановера. Публика је ове концерте имала прилике да слуша и у директним преностима на радијским таласима, а већ марта 1968. у Прагу је за Дојче Грамофон остварила драгоцен снимак Дворжаковог Концерта за виолончело. Том приликом Чешком филхармонијом дириговао је Здењек Мацал, а ово извођење наишло је на одобравање критичара и стручне јавности. Иако се чинило да ће у годинама које су следиле свој јединствен музички таленат представљати публици и слушаоцима широм света, Ања Тауер је 18. октобра 1973. године у кући у Висбадену починила самоубиство, како се претпоставља, због неостварене љубави.

Уредница Ирина Максимовић Шашић

 

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво