Грамофонија – Ансамбл Хортус Музикус

Ова плоча је изузетна пре свега због начина на који је произведена, а који подразумева употребу технологије „мастеринга на металу” – такозвани Direct Metal Mastering или DMM, нарочитог процеса израде винила помоћу бакарног мастера. Овај метод је развила компанија Телефункен-Дека у сарадњи са Георгом Нојманом током осамдесетих година и за разлику од уобичајеног начина израде мастера од алуминијумске плоче пресвучене нитроцелулозним лаком, DMM процес, како га називају, омогућава знатно прецизнији трансфер аудио сигнала, са пуно више детаља и без дисторзије изазване транзијентима, све захваљујући крутости металног носача и бољим одликама бразде у односу на меку површину лакираног диска. DMM се показао супериорним када је реч о високим и средњим регистрима, што је за камерну, солистичку и хорску уметничку музику било веома значајно, међутим, нешто мање добре перформансе се испољавају у најнижим регистрима, где је, због специфичног начина урезивања бразде под углом од 0 степени, често било неопходно дубоке деонице миксати моно. То је био велики недостатак када је реч о оркестарској, оргуљској или вокално-инструменталној музици, будући да је утицао на укупни звучни резултат. Временом су овакви недостаци ублажени, међутим и даље су подељена мишљења међу стручњацима о томе да ли је DMM технологија супериорнија од традиционалних лакираних дискова. Овај начин израде се појавио у време када је винил имао снажну конкуренцију у компакт-диску и аудио касетама, те се може рећи да је допринео продужењу животног века грамофонских плоча, одржавши се до данас у комерцијалној употреби.

Избор снимака овог ансамбла, како би се демонстрирале могућности новог начина производње винила вероватно није био случајан, јер као што је поменуто, перформансе DMM плоче погодују деликатним звучним детаљима у среднијим и високим регистрима којима стари инструменти обилују. На омоту плоче је наведено да је мастер израђен на Телдек систему, док је сниматељ албума био Ен Томсон, естонски инжењер који је више од две деценије био један од водећих техничара Мелодијиног студија у Талину. Снимци су забележени 1985. године управо у овом студију.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић