Жене у музици – Едит Фарнади

Рођена у Будимпешти 25. септембра 1921. године, Едит Фарнади је већ у седмој години започела студије на Музичкој академији у родном граду, у класи Арнолда Секеја, а међу професорима са којима је учила били су и Лео Вајнер, један од водећих педагога прве половине двадесетог века, као и Бела Барток. Први солистички концерт одржала је само две године након што је уписала студије, а на овом наступу препозната је као чудо од детета. Са дванаест година дебитовала је у двострукој улози – као солисткиња и диригенткиња у Бетовеновом Првом клавирском концерту у Це дуру, опус 15. По окончању студија 1937. године, у току којих је чак два пута овенчана наградом Франц Лист, постала је професорка у овој високошколској институцији, у којој је остала до 1942. године. Упоредо са педагошким радом, Едит Фарнади је развијала и богату концертантну каријеру наступима са важним европским оркестрима попут Берлинских филхармоничара, Краљевског Консертхебау оркестра, Оркестра Бечке државне опере и Лондонском филхармонијом, као и са диригентима међу којима се посебно издвајају Карл Бем, Ернест Ансерме и Едријен Боулт. Радо је музицирала и у оквиру камерних састава, са члановима аустријског Квартета Барили, као и са славним мађарским виолинистом Јенеом Хубајем, који је постао њен стални партнер на концертној сцени, а потом и са Брониславом Хуберманом и Герхардом Ташнером са којима је остварила драгоцене снимке.

Од 1963. године Едит Фарнади је радила као педагошкиња на Музичкој академији у Грацу, а била је активна и као чланица жирија на бројним међународним пијанистичким такмичењима. Преминула је у овом аустријском граду 14. децембра 1973. године.

Уредница Ирина Максимовић Шашић