Композитор месеца – Сезар Франк

Од друге половине 19. века Франк је био активан као педагог, а међу његовим ученицима били су Анри Дипарк, Артур Кокар, Венсан Денди и други. Године 1872. било је планирано да Франк замени Теодора Дибоа на месту професора оргуља на париском Конзерваторијуму. Међутим, Франк тада није знао да је француско држављанство које је обезбедио његов отац важило до његове 21. године, па је био принуђен да поново прође кроз процес натурализације. Посао на овом Конзерваторијуму добио је 1873. године.

Неколико месеци пре тога, Франк је довршио прву верзију новог ораторијума Спасење. Према речима његовог тадашњег ученика, Дендија, овај ораторијум је био прво дело у којем је Франк користио принципе тоналне архитектуре, а оно је настало под изразитим утицајем хармонског језика Рихарда Вагнера. У оригиналној верзији, ораторијум Спасење написан је у два дела за солисте, хор, оркестар и рецитатора, који су раздвојени оркестарским интерлудијом. Ово дело никада није достигло успех, али се поменути оркестарски, односно симфонијски интерлудијум под истим називом често изводи самостално.

Франк је од осме деценије 19. века ушао у веома интензивну стваралачку фазу, која није јењавала све до његове смрти. Највише пажње посвећивао је вокално-инструменталним делима, али је обновио интересовање за клавир, те је написао и Клавирски квинтет који је имао веома успешну премијеру, на којој је клавирску деоницу свирао Камиј Сен-Санс. Шестог августа 1885. Франк је награђен орденом Легије части, а потом је одабран и за председника Националног друштва за музику, што је изазвало бурне рекације његових противника. Међутим, то није утицало на његово стваралаштво: у овом периоду написао је Виолинску сонату и симфонијску поему Психо.

Након неуспешног Франковог фестивала 1887. године, композитор је почео да ради на скицама за Симфонију, а написао је и Гудачки квартет и оперу Жизела. Његова последња дела компонована током лета 1890. године била су Три корала за оргуље и збирка комада за хармонијум која је остала недовршена. Преминуо је исте године, 8. новембра у Паризу.

Ауторка Јелена Дамјановић